Хрватска: Јосиповић и Китаровићева у другом кругу УЖИВО
Загреб - Кандидат СДП-а за предсједника Хрватске Иво Јосиповић освојио је 38,53 одсто гласова, док је на другом мјесту Колинда Грабар-Китаровић из ХДЗ-а са 37,12 одсто, подаци су Државне изборне комисије након 98,17 одсто обраћених листића са данашњих предсједничких избора.
На трећем мјесту налази се кандидат организације "Живи зид" Иван Синчић са 16,46 одсто, док је кандидат Савеза за Хрватску Милан Кујунџић освојио 6,29 одсто гласова.
Неважећих листића било је 1,6 одсто.
Према овим резултатима, Јосиповић и Китаровићева ићи ће у други изборни круг, који ће бити одржан за 14 дана.
Излазност на данашње изборе била је 47,11 одсто.
Промјену резултата можете пратити на овом графикону или диретоно на линку
Затворена биралишта на предсједничким изборима у Хрватској
У Хрватској су у 19 часова затворена биралишта на којима су се грађани претходних 12 сати изјашњавали кога желе на челу најмлађе чланице Европске уније у наредном петогодошњем мандату.
Овога пута, за разлику од претходних избора када је их је било 12, "у игри" је четворо кандидата - актуелни предсједник и кандидат Социјалдемокртатске партије Иво Јосиповић, који слови за фаворита, Колинда Грабар Китаровић испред Хрватске демократске заједнице, Милан Кујунџић (Савез за Хрватску) и Иван Вилибор Синчић - кандидат Живог зида.
У очекивању првих прелиминарних резултата избора, који су протекли у снежној атмосфери и без, до сада, пријављених битнијих неправилности и инцидената, Државна изборна омисија је објавила да је излазност, упркос неповољним временским приликама, до 16.30 сати била 36,36 одсто, односно на биралишта је изашло више од 1,2 милиона бирача.
Поређења ради, на изборима 2009. године у истом временском интервалу излазност је била нешто мања - 33,87 процената, преносе хрватски медији.
Међу градовима, најбољи одазив биљежи Карловац са 44, 8 одсто, најслабији Вуковар - 32 процената.
Иако је подршка Јосиповићу, према анкатама и мишљењу аналитичара хрватске политичке сцене, највећа, резултати испитивања јавног мњења указују да је готово извјесно да неће све бити решено у првом кругу избора на којима право гласа има има 3.770.281 особа и које на 6.350 бирачких мјеста надгледа готово 22.000 посматрача, највише у последњих неколико изборних циклуса.
Како се хрватски предсједник бира већинским изборним системом, за предсједника или предсједницу биће изабран кандидат који добије већину гласова свих бирача који су гласали (50 одсто плус један глас).
Уколико нико не добије потребну већину, 11. јануара одржава се други круг у којем учествују два/двоје кандидата који су добили највише гласова у првом кругу, подсјећају локлани медији.
Након гласања Јосиповић је рекао како има добар осјећај и да очекује побједу, ХДЗ-ова кандидаткиња је поновила како је важно да све државе на подручју југоисточне Европе уђу у Европску унију, Кујунџић је изразио увјерење да су Хрвати схватили да сами морају да одлуче, и да нико други неће у њихово име мењати Хрватску набоље, а Синчић се нада доброј излазности и очекује да један нови слој људи поврати повјерење у политику.
Премијер Зоран Милановић очекује да што већи број људи испуни своју грађанску дужност јер су то, истиће, након три године први избори који би требало да мотивишу барем педесет одсто бирача и, како оцјењује, могли би "нешто рећи".
Предсједник Сабора Јосип Леко од новог шефа државе "очекује да разумије и прошлост и да има и визију будућности Хрватске, што је "наравно тешко остварити, али је могуће".
Предсједник се бира на петогодишњи мандат, а према хрватском Уставу, нико не може бити биран више од два пута узастопно на ту функцију.
Након уставних промјена из 2000. године, овлашћења су му сразмјерно мала - сукреирање вањске, обрамбене и безбједносне политике, међутим како се бира на директним изборима има приличан морални ауторитет.
Иначе, сви кандидати као главни проблем хрватског друштва и грађана препознају неповољну привредну ситуацију, незапосленост и пад стандарда.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
