Хрватска изгубила спор пред Европским судом: Стоја умрла чекајући правду, али она је стигла

Европски суд за људска права (ESQP) објавио је пресуду у предмету Тривкановић против Хрватске којом је РХ проглашена кривом јер су њени судови неоправдано одбили захтјев за обновом парничног поступка за накнаду штете. ESQP је утврдио да је покојној Стоји Тривкановић из Сиска, односно њеним насљедницима, тиме повријеђено право на приступ суду које је загарантовано Конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода.

Како су Новости писале, Стоја Тривкановић је мајка Зорана (23) и Берислава (18), које је група наоружаних припадника специјалне полиције “Вукови”, заједно с њиховим оцем Николом Тривкановићем (48), 25. августа 1991. присилно одвела из породичне куће у сисачком насељу Зелени бријег. Од тада се Зоран и Берислав воде као нестале особе, а претпоставља се да су убијени као и Никола, чије је измучено тијело сљедећег дана пронађено на обали Саве код села Гушће.

– Након лупања по вратима упали су у кућу и почели је претраживати. Пронашли су Николину униформу, јер је радио у Предузећу за путеве, па су га оптужили да је ријеч о униформи ЈНА. Није им се свидјела ни синова застава Црвене звезде. Потом су их насилно одвели. Зорану нису дали ни да се обује, рекавши му: ‘Тамо гдје идеш, неће ти требати'“, испричала је 2011. Стоја Тривкановић, која је преминула крајем 2019. године.

Зоран, Берислав и Никола Тривкановића су након одвођења виђени у комплексу ОРА, једном од најзлогласнијих мучилишта и стратишта сисачких Срба 1991., након чега им се изгубио сваки траг.

– Тражила сам их посвуда. На ОРА су ми пријетили јер сам их уопште покушала тражити, а изјаву о њиховом нестанку дала сам у војној команди. Плакала сам, молила, а они су обећавали да ће помоћи ако то буде у њиховој моћи. Тражила сам их у сисачкој полицији, гдје ми је Ђуро Бродарац (тадашњи начелник ПУ сисачко-мославачке, оп.а.) рекао: ‘Синове тражи у мртвачници.’ Безуспјешно сам све испричала и тадашњем министру унутрашњих послова Ивану Векићу – посвједочила је Стоја, која је 2006. Државном тужилаштву поднијела захтјев за склапање вансудског поравнања, тражећи исплату нематеријалне штете за смрт синова.

Ипак, ДОРХ ју је одбио с образложењем да се “није могло закључити о постојању битних претпоставки које се односе на припадност починиоца кривичног дјела оружаним снагама РХ те везу дјела са службом”. Затим је исте године подигла тужбу надлежном Општинском суду, који ју је одбио због застаре и због тога што “тужилац није доказала да су њене синове убили припадници хрватских снага”. Пресуду је потврдио Жупанијски суд у Сиску, уз образложење да “није спроведен кривични поступак против починиоца”.

У међувремену је окончан кривични поступак у којем је Владимир Миланковић, командант свих полицијских снага на ширем подручју Сиска и Баније од 18. јула до 1. октобра 1991., правоснажно осуђен на десет година затвора због ратног злочина над српским цивилима, међу којима и тројице Тривкановића. Ослањајући се на ту пресуду, Стоја је 2014. поднијела захтјев за понављањем парничног поступка, који је одбио сисачки Општинкси суд, сада тврдећи да је Миланковић осуђен због нестанка, а не смрти њених синова. Након година правне битке, случај Стоје Тривкановић завршио је на Европском суду за људска права, који је прошле седмице донио пресуду у њену корист, преноси portalnovosti.com.

Суд у Стразбуру утврдио је да је хрватско правосуђе при одлучивању о захтјеву за понављање парничног поступка требао узети у обзир чињеницу да је постојала правоснажна кривична пресуда за ратни злочин у којој су њени синови наведени као жртве, те да су Зоран и Берислав након нестанка проглашени мртвима. ESQP је Стоји Тривкановић, односно њеним насљедницима, напосљетку досудио укупно 12.500 евра на име накнаде неимовинске штете, те 2000 евра за трошкове поступка. Истом пресудом одбачени су сви аргументи Републике Хрватске која се противила да Стојини унуци, дјеца покојног Зорана, наставе поступак након њене смрти.

Током дуготрајне правосудне борбе, Стоја Тривкановић се и раније обраћала Суду у Стразбуру, тврдећи да државна тијела нису исправно истражила смрт чланова њене породице, при чему, како се наводи у тужби, није идентификован ниједан од директних починилаца злочина. Ипак, у јулу 2017. ESQP је пресудио да РХ у том случају није повриједила право на живот, јер је “предузела све одговарајуће и могуће кораке у истрази ратног злочина над Тривкановићима”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.