Хрватска: Избјеглице марицама возе на регистрацију

Полиција је званично потврдила да је досад двадесетак избјеглица ушло у Хрватску мимо граничних прелаза и да је у току њихова регистрација.

Хрватска радиотелевизија ј(ХРТ) јавила је да је аутобус са око 60 избјеглица, углавном жена, дјеце и млађих мушкараца, који су исцрпљени од пута, стигла јутрос око шест из Прешева у Шид, одакле су се пјешице упутили ка Товарнику.

Према наводима извјештача ХРТ, они су прије граничног прелаза скренули на споредни пут кроз поља кукуруза како би заобишли границу, односно регистрацију, јер им крајњи циљ није Хрватска, већ друге државе западне Европе.

Кроз поља крећу у групама, али тамо се упутила и полиција која их у марицама доводи из поља у Товарник на регистрацију.

Медији напомињу да је ријеч о избјеглицама из једног од десетак аутобуса који су синоћ с југа Србије кренули према Хрватској пошто је Мађарска затворила границу са Србијом. Наводно их према Хрватској усмјерава и српска полиција. На хрватској граници, као и у Товарику, налази се више тимова Црвеног крста.

Министар унутрашњих послова Хрватске Ранко Остојић изјавио је раније да ће се у Товарнику, према међународним конвенцијама, избјеглице регистровати да би се утврдило имају ли право на помоћ или не.

По избијању избјегличке кризе, хрватски званичници више пута су истакли да Хрватска неће, попут Мађарске, затварати своје границе.

Званичници су поручили да у првом таласу Хрватска може да прими око 3.000 избјеглица.

Милановић: Помоћи ћемо избјеглицама на путу ка западној Европи

Избјеглицама које буду ушле у Хрватску биће дозвољено да прођу и наставе свој пут ка западној Европи, рекао је хрватски премијер Зоран Милановић додајући да је током ноћи из Србије на територију те земље ушло око 150 избјеглица.

"Хрватска је у потпуности спремна да прихвати или упути те људе гдје они желе да иду, што је очигледно Њемачка или неке скандинавске земље", рекао је Милановић у обраћању парламенту, пренио је Ројтерс.

Милановић је рекао и да ће избјеглице моћи да прођу кроз Хрвтску, те да ће им Хрватска у томе помоћи.

"Спремни смо за такву могућност", додао је он.

Милановић је у Сабору рекао и да ће бити сазвана сједница Савета за националну безбједност због избјегличког таласа, поручивши предсједници Колинди Грабар Китаровић да је за тај проблем ионако одговорна искључиво влада.

Он је Грабар Китаровић подсјетио да она није чланица тог тијела, те да сви који то јесу су у дневној координацији упознати са свим проблемима.

"Нећемо заборавити да смо већином сви хришћани, нећемо заборавити шта је Папа рекао, да би свака жупа требало да прими једну породицу, многи у Европи који се бусају у прса да су хришћани се понашају потпуно супротно", рекао је Милановић, пренио је хрватски портал Индекс.

За избјеглице Хрватска није пријатељска земља

У очима избјеглица с Блиског истока, којима је јуче онемогућен улазак у Мађарску, Хрватска није пријатељска земља, пише "Јутарњи лист".

Како хрватски лист наводи, избјеглице су јуче радије чекале пред жичаном оградом на српско-мађарској граници и чекали да им се смилују Мађари, иако их сматрају окрутнима, него да из Србије крену према Хрватској.

Када су Мађарске власти најавиле потпуно затварање границе са Србијом, више од хиљаду избјеглица почело је да се распитује о коридору кроз Хрватску.

"Преплашени су. Питали су да ли је истина да је Хрватска 100 одсто хришћанска земља, као и да ли су хрватски полицајци заиста окрутни као бугарски, који су њима синоним за бруталност", рекла је активисткиња Наташа Пушић.

Роберу Хададу из Латакије размишљао је о томе да преко Хрватске дође до Њемачке, гдје жели да настави студирање, али је чуо да су Србија и Хрватска била у рату и да, уз границе двије земље раздвајају и минска поља, као и Дунав који није лако препливати.

"Какве су шансе да у Хрватску уђемо преко Босне?", питао је.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.