Хрватска: Без иједног становника 192 насеља, а 541 има највише по десет житеља
ЗАГРЕБ - Најмање 541 насеље у Хрватској на прагу је изумирања, јер у сваком од њих живи највише по десет становника, док у 192 насеља нема ни живе душе, први су резултати пописа становништва по насељима које је објавио Државни завод за статистику.
Најгоре стање с изумирућим насељима и онима у којима више нема ниједног становника јесте у Карловачкој и Приморско-горанској жупанији, односно у брдско-планинским дијеловима тих жупанија, пишу хрватски медији.
Карловачка жупанија је рекордер са 129 насеља која имају од једног до десет становника те с 30 насеља које нема ниједног становника, док у Приморско- горанској жупанији, углавном у Горском котару, чак 104 насеља имају од једног до десет становника, а њих 55 немају живе душе. Практички готово 11 одсто свих насеља или њих 733 у Хрватској данас је без живе душе или на прагу потпуног изумирања, наводи се у тексту.
Хрватска има 3,88 милиона становника а у протеклој деценији изгубила је готово 10 одсто свог становништва.
Иако су од пописа становништва из 2011. до оног лани највећи губитак становништва забиљежиле Вуковарско-сремска жупанија, која је изгубила петину својих становника и данас их има око 144.000, затим Сисачко-мославачка жупанија, која их је изгубила 18,49 одсто, те Бродско-посавска жупанија, која је остала без 17,53 одсто становника, Вуковарско-сремска жупанија има само два насеља која немају ниједног становника.
У низинским славонским жупанијама, у којима је у протеклој деценији дошло је до интензивног исељавања, углавном некад велика насеља нису сасвим опустјела и остала без живе душе јер од славонских жупанија највише насеља од једног до десет становника има Пожешко-славонска, њих 42, те још 17 насеља у којима нема становника.
С друге стране, у Граду Загребу нема ниједног насеља с до десет становника, као ни у Међимурској жупанији.
Демографа Стјепана Штерца подаци о повећању на готово 200 насеља у једној деценији која су на прагу потпуног изумирања или без становника не чуде.
"Силно се празни наш брдско-планински простор, подручје Карловачке жупаније, Горског котара... што је, нажалост, очекиван процес. Брдско-планински простор нестаје свом силином што показује и то повећање броја насеља у протеклој деценији у којима живи од једног до десет становника. У њима живи старачко становништво, ту нема породица с дјецом и та ће насеља нестати до сљедећег пописа", каже Штерц.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
