Хрвати најмање вјерују својим властима

Како се наводи, шта је узрок ниског повјерења Хрвата у државу, не треба превише објашњавати, с обзиром на то да стручњаци годинама упозоравају да висока перцепција корупције има разоран учинак на повјерење у институције.

Хрвати при том за корупцију најодговорнијима сматрају политичке странке, а поразним резултатима Евробарометра сасвим сигурно су придонијели и нови политички трендови, попут непринципијелне парламентарне већине окупљене око коалиције ХДЗ-а и ХНС-а, коју на животу одржавају пребјези из СДП-а и Бандићеви “жетончићи”, пишу хрватски медији.

Такве комбинације подгријавају сумње у политичку корупцију, на којима се јављају и расту популистички покрети који живе од критике странака “мејнстрима”.

У програмима таквих популистичких странака и покрета редовно је и критика Европске уније, међутим резултати Евробарометра показују да грађани о том питању баш и не дијеле њихов став.

Повјерење у саму Европску унију има 46 одсто Хрвата, дакле готово три пута више њих него што их исказује повјерење у Владу Хрватске и Сабор.

Медији наводе оно што би још могло у резултатима да забрине Владу и премијера Андреја Пленковића јесте однос грађана према заједничкој валути, будући да се више од половине анкетираних у Хрватској изјашњава против увођења евра.

За увођење евра изјаснило се 42 одсто грађана, док је њих 54 посто против.

Када је у питању Црна Гора, грађани, њих 47 одсто, више вјерује Европској унији него црногорском парламенту и црногорској влади. Према писању подгоричке “Побједе”, истраживање је показало и да је 90 одсто Црногораца везано за своју земљу, док 10 одсто њих не осјећа повезаност.  

Евробарометар

Најнижи ниво повјерења у Владу и парламент је у Великој Британији, слиједи Бугарска, у којој парламенту вјерује само 17 одсто грађана. Очекивано, највеће је повјерење у државу у најразвијенијим чланицама попут Данске, Финске, Холандије и Луксембурга.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.