Хрвати и Мађари највише од свих у еу умиру од рака

Срна
Хрвати и Мађари највише од свих у еу умиру од рака

Загреб - У земљама ЕУ у 2011. години од рака је умрло око 1.250.000 људи, односно 26,3 одсто од укупног броја умрлих, а највећа смртност од те болести била је у двије хрватске регије, континенталној и јадранској, а потом у Мађарској, подаци су Еуростата.

У Хрватској је од посљедица рака 2011. године умрло више од 300 људи на стотину хиљада становника. По врсти болести, највећи број обољелих Хрвата умире од рака који има везе с дисајним путевима, те рака који има везе с пробавом.

Најмања стопа смртности од рака у ЕУ забиљежена је у Ирској, на грчким острвима, на Кипру, у јужној Шпанији и у неким развијенијим регијама, преноси хрватски портал "Индекс".

Према Еуростату, у ЕУ 2011. године укупно је умрло нешто мање од пет милиона људи, односно готово један одсто, а највећа стопа смртности забиљежена је у земљама које су чланице ЕУ постале након 2004. године.

Највише људи, чак 368 на 100.000 становника, умрло је од болести срца и крвних судова. Рак је други узрок смртности становника ЕУ, а од њега на стотину хиљада становника ЕУ годишње умире 253 људи. На трећем мјесту су болести респираторног система са 75 умрлих на сваких 100.000 људи.

Од болести срца и крвних судова, као главног узрока смрти међу становницима ЕУ, 2011. године умрло је 1,9 милиона људи, односно 38,2 одсто укупног броја умрлих.

На тој "црној листи" Хрватска се смјестила јако високо, јер годишње од болести срца и крвних судова умре више од 500 људи на сваких стотину хиљада становника Хрватске.

На овој листи предњаче Бугарска и Румунија. У Бугарској је 2011. године чак 67,4 одсто смрти било повезано с болестима срца и крвних судова, док је та бројка у Румунији тек нешто мања, и износи 60,2 одсто.

Осим Румуније и Бугарске, међу земљама које предњаче по броју смрти проузроковане болешћу срца и крвних судова су и Мађарска и Хрватска, поготово њен континентални дио.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана