Хрвати годишње баце 300.000 тона хране

Истраживање које је недавно објављено у међународном часопису “Вејст менаџмент” потврдило је раније познате податке да се у Хрватској годишње у просјеку баци 75 килограма хране по становнику.

Посматрано је 115 хрватских домаћинстава од маја до септембра 2017. године и колико хране бацају. Када се добијена тежина бачене хране помножи са бројем становника, може се закључити да само домаћинства у Хрватској годишње баце најмање 300.000 тона хране.

Истраживач Бранка Илаковац истиче да у количини укупно бачене хране домаћинства учествују са 77 одсто, док се у Европи баца око 92 килограма хране по становнику, од чега домаћинства мало више од половине. У Европи се укупно баци 88 милиона тона, а у свијету чак 1,3 милијарде тона хране.

У свијету је број потхрањених и гладних први пут порастао на готово милијарду људи, а исто толико постоји оних с прекомјерном тежином. То је двоструки терет за здравство, истиче Бранка Илаковац.

Готово половину укупне количине бачене хране у Хрватској, тачније 46 одсто, чини воће и поврће, а слиједе нејестиви дијелови хране, попут љусака јаја, листова чаја и кафе са 12 одсто, затим хљеб и пецива с девет одсто, кромпир са осам и месо са седам одсто, показала су наведена истраживања.

Најмање се бацају тјестенина и пиринач, млијеко и млијечни производи, свако по четири одсто, риба и припремљена јела по три одсто, колачи, кекси и прерађено воће и поврће по два одсто.

Домаћинства са више дјеце бацају више тјестенине, пиринча, млијека и млијечних производа, а они с већим бројем чланова више меса, кромпира, хљеба и пецива, тјестенине и пиринча.

Образованији су бацили мање кромпира, тјестенине и пиринча, а они с већим примањима више колача и кекса, као и млијека и млијечних производа.

Гладни у свијету

Све потребе за храном гладних у свијету биле би задовољене кад би они само добили храну која се баца у Сједињеним Америчким Државама и Великој Британији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.