ХОС-овци запријетили Црној Гори да ће доћи по брод Јадран, ако не буде враћен Хрватској

Танјуг
Foto: Агенције

ПОДГОРИЦА- Након што је Хрватска поново актуелизовала спор са Црном Гором око школског брода Јадран и након што је црногорски министар одбране Драган Краповић одбио захтјев да хрватски званичници посјете тај брод у Тивту, новонасталу ситуацију некадашњи шеф црногорске дипломатије Миодраг Лекић оцијенио је као скандал са доста фаулова са више страна.

“Први проблем је протоколарног карактера, како је заказана посјета, са којим планираним садржајем, којим местом одржавања и на основу којих критеријума, не у Главном граду, што је општа пракса, итд. Да ли је све ишло без тога, са почетним импровизацијама... па су затим почела и ‘изненађења’, љутње, изјаве, напетости... све до неозбиљности у порукама”, каже Лекић поводом отказивање састанка између хрватског и црногорског министра одбране у суботу у Тивту.

Краповић је, наиме, требало да се састане са хрватским колегом Иваном Анушићем у Тивту, у оквиру обиљежавања Дана хрватског народа у Црној Гори. Међутим, Анушић је отказао састанак, због како је објаснио, Краповићевих ставова о спомен-плочи у Морињу и броду Јадран.

Анушић је у суботу на друштвеним мрежама објавио да нема смисла разговарати са Краповићем због његових ставова које је протеклих дана изнио у медијима, а који “не остављају простор за разговор и потпуно одударају од ставова Хрватске и историјских чињеница”.

Међутим, подгоричке Вијести из војних и дипломатских извора сазнају да је Краповић одбио захтјев да хрватски званичници на челу са вицепремијером и министром одбране Анушићем посете школски брод Јадран током боравка у Црној Гори.

Поред Краповићевих ставова о спомен-плочи у Морињу и Јадрану, то би могао да буде још један од разлога за љутњу Анушића и отказивање састанка са Краповићем који је заказан на захтјев хрватске стране, тврде саговорници Вијести.

Jедан од дипломатских извора, пише лист, тврди да ускраћивање посете Јадрану није могао бити разлог за отказивање састанка, који је договорен и дефинитивно заказан почетком седмице, а отказан у петак ујутро, након интервјуа Краповића за ТВ Вијести.

Краповић је у четвртак у емисији “Начисто” рекао да сходно потписаним споразумима након дисолуције Југославије, Хрватска нема право да тражи школски брод Јадран и да нису спремни да преговарају о власништву. У вези са спомен-плочом у бившем војном логору Морињ, Краповић је рекао да је постављена на погрешан начин, да натпис не одговара чињеницама и да треба да буде замијењена другом, са адекватним текстом.

Краповић је јуче Вијестима рекао да је став Црне Горе да је брод Јадран потпуно легално и легитимно власништво Црне Горе, истакавши да се то неће мењати.

“Као министар одбране, моја одговорност је да чувам овај симбол нашег поноса и историјског наслеђа, који надилази границе материјалног власништва. Дијалог и размјена мишљења са нашим сусједима су од есенцијалног значаја, те у том духу приступамо свим међународним питањима, укључујући и питање школског брода Јадран”, навео је Краповић.

Додао је да је као министар одбране, прихватио разговор на те теме, али не и преговоре јер прихватање преговора значи прихватање могућности да Јадран не буде црногорски, што, како каже, он неће прихватити.

"То је ствар принципа и националног поноса. Желим да нагласим да сам свјестан сложености односа унутар нашег региона, као и осјетљивости питања која се тичу националног поноса и насљеђа. Јадран је више од брода - он је живи подсјетник на нашу историју и традицију, симбол наше повезаности с морем и наше независности”, казао је Краповић.

С друге стране, подсјећају Вијести, Анушић је након недавног именовања симболично показао да ће му спор са Црном Гором око власништва над бродом Јадран бити један од приоритета. Хрватска страна тврди да није било ратова 90-их, Јадран не би остао у Тивту, гдје је у октобру 1990. довезен на ремонт, већ би био у хрватским лукама.

Хрватски министар спољних послова Гордан Грлић Радман казао је да брод Јадран сматрају отуђеном имовином и траже да се врати у матичну луку Сплит. Он није искључио могућност укључивања међународног суда у случају да се овај проблем не може ријешити билатерално и договором.

Црна Гора се позива на Споразум о питањима сукцесије СФРЈ којег је потписала тадашња СР Југославија (заједно са Словенијом, Хрватском, Македонијом и БиХ), 29. јуна 2001. у Бечу, а међународно-правни континуитет СРЈ је након референдума и изгласавања независности Црне Горе у мају 2006. наслиједила Србија.

Црна Гора и Србија су међусобно већ ријешиле питање Јадрана споразумом који су 2006. потписали тадашњи предсједници Борис Тадић и Филип Вујановић, према којем је брод остао Црној Гори.

Неколико припадника Девете бојне Хрватских одбрамбених снага (ХОС) присуствовало је прошле седмице изложби о школском броду Јадран у Сплиту, а снимљена је и видео-порука за Црну Гору.

“Вратите нам наш школски брод Јадран који сте узели из Сплита, јер ћемо доћи по њега у Црну Гору”, поручио је један од припадника ХОС-а, при чему су га остали подржали, пренио је хрватски портал Дневно.

Иначе, ХОС-овци су познати да у свом грбу имају усташки поклич "за дом спремни".

         

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана