ХДЗ ће и име писати на ћирилици

"Сада ће ћирилица престати да буде тема а вјероватно ће и натпис на ХДЗ-у бити на ћирилици", рекао је Милановић коментаришући недјељне ванредне изборе у Вуковару.

"Избори су били демократски. Није ниједан глас украден. Људи који су дошли аутобусом, имали су право гласа и све је по закону", рекао је Милановић, мислећи на Србе који имају пријављено пребивалиште у Вуковару, а живе другдје.

Хрватски премијер додао је и да од оних који су "за длаку длаке" добили изборе очекује да схвате посао одговорно, а не, како је подсјетио, "хушкачки како су се понашали до сада".

Поручио је да ће се права мањина у Вуковару поштовати као до сада јер за њих јамчи хрватска влада, објавила је агенција Хина.

"Хрватски закони ће се спроводити, и то свако, па и они који су добили изборе, морају да схвате, али сада очекујем да потпуно промјене плочу. Сад ће то престати да буде тема и вјероватно ће и натпис на ХДЗ-у бити на ћирилици, и то сто посто", оцијенио је Милановић у разговору са новинарима, приликом обиласка недавно поплављеног подручја жупањске Посавине.

Нови вуковарски градоначелник Иван Пенава, изабран са листе ХДЗ, поручио је јуче да жели да буде "градоначелник свих Вуковараца", али је истовремено оцијенио да је двојезичност у том граду, у коме трећину становништва чине Срби, уведена "на силу и противно закону".

Пенава је побједио у другом изборном кругу за 191 глас противкандидата Жељка Сабу. За Пенаву је гласало 7.137 бирача, што је 50,19 одсто, а за Жељка Сабу, који је на изборе изашао као независни кандидат, иако је у СДП, било је 6.946 бирача или 48,85 одсто.

У Вуковару су расписани и одржани пријевремени избори пошто градска власт није на вријеме усвојила буџет.

У том граду активан је штаб за одбрану хрватског Вуковара, десничарско удружење, блиско ХДЗ-у, које се скоро годину дана бори против постављања двојезичних, латинично-ћириличних табли, на зграде државних институција.

Удружење је било иницијатор протеста на којима су те табле скидане и ломљене. Такође је покренуло и иницијативу за одржавање референдума о ћирилици, којим би се употреба језика националних мањина дозволила искључиво у срединама гдје мањине чине половину становништва, а не трећину као што је сада случај.

До изјашњавања грађана Хрватске на ту тему још није дошло, јер Уставни суд треба да процијени оправданост таквог референдумског питања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.