Хаг за 24 године донио мир или још већи раздор на Балкану?

Да ли је Хашки трибунал за 24 године постојања донио мир или још већи раздор међу људима на Балкану?

Колико симболике у јучерашњем хашком дану. На Дан републике у бившој Југославији 29. новембар стављена је тачка на злочине у тој истој земљи. Не улазећи у детаље, чини се да је свако понешто добио у Хагу.

Тако су јуче Хрвати осуђени за удружени злочиначки подухват. Срби су осуђени за геноцид у Сребреници и имају највише доживотних казни затвора. Најмање казни имају Бошњаци, а уједно Хаг је у њима видио и највеће жртве, док је највише ослобађао Албанце, али то је већ посебна прича.

„Свако је за понешто осуђен, само нико ни за један злочин према Србима није осуђен! Србима да кажем да ниједну жртву не исмевају, али то хоћу од других. А свима којима је Србија опсесија поручио бих да нама други нису опсесија, да смо за разговор увек спремни, али не тако да се Србија понижава: Доста шамарања Србије!“, рекао је предсједник Србије Александар Вучић.

Највише је осуђених Срба - 64, са чак 6 доживотних, највише умрлих пре изрицања пресуде. Свеукупно 1.400 година за српске злочинце. Хрвати имају 20 осуђених, 7 ослобођених и то високих војних официра. Бошњаци имају петорицу осуђених, као и најмање оптужница свега 9. Ако је свако понешто добио, па да ли је Трибунал правду делио по праву или политиици?

„Кроз пресуде Трибунала се могу видети неки полтиички утицају, али не онакав какакв га ми у региону замишљамо да јесте, да је неко одозго наредио оволко Срба, оволко ослободите оволико осудите, већ у ослобађајућој пресуди Анти Готовини или Момчилу Перишићу где је веће користило или измислило правни стандард који би требало да иде у корист великим силама које су ангажоване у ратовима у свету, посебно Америци“, навео је Иван Јовановић, стручњак за међународно кривично право.

За Трибунал се одувијек говорило да је амерички, иако је то парадокс јер та земља није потписник међународних уговора којима би своје војнике испоручивала другима или међународним судовима. Ипак, Трибунал је основан на предлог једне нама познате Американке Мадлен Олбрајт. Одлуке Трибунала су често изазивале па у најмању руку чуђење код народа када би ослободио Насера Орића, Рамуша Харадинаја или Војислава Шешеља.

„Имао је изузетан утицај што захваљујући њему неки људи јесу осуђени, посебно они на врху, неке жртве јесу добиле задовољење, да није било њега, нема шансе да би пред домаћим судовима неки генерали, или високо рангирани официри или политичари одговарали“, додао је Јовановић.

Од велике тројке - Милошевић, Туђман, Изетбеговић, само је предсједник Србије одведен у Хаг, суђено му је, али је прије изрицања пресуде умро. Изетбеговић и Туђман су умрли не дочекавши већ припремљене оптужнице. Ипак, док је Милошевић у пресудама Караџићу и Младићу практично аболиран одговорности, Туђман је означен као налогодавац.

Предсједник Националног савјета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић оцијенио је да Трибунал нити је могао нити је допринио да процес помирења на Балкану иде брже него што иде.

Љајић је за Прву телевизију казао да процес помирења комплексан и веома далек, али да треба да се говори о враћању међусобног повјерења потребног за слободну комуникацију, кретање људи, економију и културне везе које се развијају.

„Истинско помирење треба да се догоди у главама и срцима људи“, рекао је Љајић, који је и потпредседник Владе Србије.

Према његовим ријечима, Хашки трибунал је посљедица чињенице да домаћа правосуђа нису била спремна и способна да суде починиоцима тешких кривичних дјела.

Наводећи да је током рада тог суда било контроверзних пресуда, нарочито оних ослобађајућих, Љајић је рекао да Хашки трибунал није судио свима који су починили ратне злочине.

„Нису сви који су требало да буду процесуирани - процесуирани, без обзира на етничку припадност и нису сви осуђени“, рекао је Љајић и додао да је Хашки трибунал погрешио тиме што је у резолуцији којом је основан, у преамбули, задао себи задатак да ће доприљети процесу помирења, што свакако није успио да оствари.

Говорећи о самоубиству у судници Трибунала Слободана Праљка, Љајић је рекао да „јучерашња одлука је била само врх леденог брега када говоримо о лошим стварима и манифестацији нечега што није смјело никако да се догоди“.

„Да је то једина лоша легитимација било би добро, али било је још случајева у којима се Хаг није понашао како је требало. Највећа заоставштина су њихове архиве“, казао је Љајић.

Шесторици челника тзв. Херцег-Босне Хашки трибунал је у сриједу изрекао коначну пресуду којом су осуђени на укупно 111 година затвора за злочине над муслиманима током рата у БиХ. Изрицање пресуде обиљежио је инцидент послије изрицања пресуде трећеоптуженом Слободану Праљку. Пошто му је прочитана пресуда Праљак је у судници попио отров, а неколико сати касније је умро у болници.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.