Грлић Радман: За очекивати је да школски брод Јадран буде враћен Хрватској
ЗАГРЕБ- Министар спољних послова Хрватске Гордан Грлић Радман изјавио је да је Црна Гора признала да су припадници Југославенске народне армије из Црне Горе учествовали у агресији на дубровачком ратишту, што је знак да се може очекивати повратак школског брода Јадрана у Хрватску.
“Ми смо добили ноту у којој стоји да су на дубровачком ратишту учествовали припадници Југославенске народне армије из Црне Горе... Према томе, значи они признају да су вршили агресију и признају да су отуђили ту имовину… То значи да је (то) добар знак, то значи да можемо очекивати онда и повратак Јадрана”, рекао је Грлић Радман на отварању изложбе Хрватски школски брод Јадран – матична лука Сплит, 1933.-2023., синоћ у Дому Хрватске војске у Лори.
Он је рекао да је нота о томе у МВЕП је стигла јуче ујутру. Њоме се Хрватска обавјештава да је у Црној Гори пронађена опрема отуђена у вријеме учествовања црногорских војника ЈНА на дубровачком ратишту уз подршку тадашњих црногорских влада.
Црногорски премијер у техничком мандату Дритан Абазовић објавио је у уторак да је приликом пописа имовине црногорских аеродрома пронађена и евидентирана опрема за коју се сумња да је украдена са аеродрома Чилипи у нападу ЈНА на Дубровник 1991-1992. и најавио да ће Хрватска о томе ускоро бити обавештена.
Шеф хрватске дипломатије је казао у четвртак да је “чињеница да је он (Абазовић) рекао да је то била срамотна епизода Србије и Црне Горе”.
Бијели једрењак Јадран изграђен је 1933. и све до 1991. био је уписан у флотне листе хрватских лука. На ремонт у Црну Гору отпловио је 1991., али га Црногорци до данас нису вратили, што остаје билатерални спор Загреба и Подгорице.
“Хрватска никада неће одустати од имовине која је наша. Хрватски школски брод био је уписан у матичну луку Сплит и он је стално био ту. Да није ишао на ремонт нико не би питао гдје је Јадран. Па, наравно – тамо гдје припада, а то је Сплит”, рекао је Грлић Радман.
Црна Гора крајем јула и почетком августа обиљежила је 90. годишњицу брода, због чега је хрватска дипломатија послала протестну ноту Подгорици о “својатању имовине”.
Хрватски премијер Андреј Пленковић је крајем августа рекао да тражи да се брод врати Хрватској због његовог симболичног значаја за Хрвате – “поморце, оне који су се на њему школовали и на њему радили”.
Црногорски предсједник Јаков Милатовић почетком септембра је у Загребу рекао да је брод у власништву Црне Горе, али да је Подгорица отворена за дијалог о том питању, док је хрватски предсједник Зоран Милановић позвао на финансијско одрживо рјешење тог питања и казао да има важнијих тема од те.
Грлић Радман је у четвртак у Сплиту рекао да је за враћање брода прије свега потребна добра воља сусједа, “који је спреман разговарати о томе”.
“А видимо да се (то) у ових 30 година није догодило. Није исказана та спремност. Пуно се одуговлачило, говорило се о некаквим поверенствима и тако даље. То никада није донијело никакве резултате”, рекао је Грлић Радман, додавши да за рјешавање тог питања постоје и други “правни и политички механизми” те “арбитража”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
