Грабар Китаровић: “У Јасеновцу нема мјеста политици”

“Своје утиске сам изрекла у књизи. То је мјесто дубоке трагедије и гдје нема мјеста политици. Зато сам тамо послала изасланика (редитеља и бившег логораша) Бранка Лустига”, рекла је Грабар Китаровић новинарима током посјете Гуњи у Посавини, пренијели су медији.

Предсједница је подсјетила да је у Јасеновцу била 22. априла, на сам дан пробоја затвореника.

Грабар Китаровић је тамо отишла ненајављено и без пратње медија, а јавност је о њеној посјети обавјештена тек саопштењем из прес службе хрватске предсједнице.

У књизи утисака је написала да, као предсједница Хрватске и као човјек, “осуђује злочине мучења и убијања који су се ту догађали”.

“Идеологија која је узроковала ове злочине морално је и правно осуђена. Та политика била је воља режима који се везао уз нацистичко-фашистичку Осовину и на нечастан начин искористио легитимну жељу хрватског народа за својом државом”, уписала је Грабар Китаровић.

Одлука предсједнице да не иде на комеморацију у Јасеновац, гдје су били премијер Зоран Милановић и предсједник Сабора Јосип Леко, изазвала је критику.

Аналитичари оцјењују да је то непримјерен потез који показује још једну несагласност између предсједнице, која је из опозиционе Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) и Владе коју води Зоран Милановић из Социјалдемократске партије (СДП).

Протеклих десетак година било је уобичајено да комеморацијама у Јасеновцу присуствује шеф државе - тамо су ишли Стјепан Месић и Иво Јосиповић, који су у својим говорима оштро осуђивали НДХ, усташке злочине и истицали важност антифашизма за Хрватску.

За разлику од Јасеновца, Грабар Китаровић ће, како су протеклих дана писали медији, средином маја бити 16. маја одржава у Блајбургу, у Аустрији, на комеморацији поводом 70. годишњице страдања заробљених припадника НДХ и других поражених војних формација.

На комеморацију у Бјабургу високи функционери Хрватск до сада нису ишли. Ипак, неколико премијера и бивши предсједник Иво Јосиповић положили су цвијеће код спомен-плоче на Блајбуршком пољу, али не на дан комеморације. На тај начин жељели су да искажу пијетет према цивилним жртвама које су повлачиле с припадицима квинслишких војних снага у бјекству.

Медији оцјењују да су хрватски званичници до сада пазили да не буде изједначавања Јасеновца и Блајбурга.

Концентрациони логор Јасеновац био је логор смрти и највеће стратиште у Хрватској. Формиран је током Другог свјетског рата као мјесто затварања, присилног рада и ликвидација првенствено Срба, Рома, Јевреја, као и комуниста, те Хрвата и других, у циљу стварања етнички чисте, квислиншке НДХ.

У том логору су од августа 1941. до 22. априла 1945. људи убијани због своје вјерске, националне или идеолошке припадности. У његовом саставу су били логори у Брочицама, Крапју, Јасеновцу и Старој Градишки.

До сада се знају имена 83.145 жртава. Од тога је 47.627 Срба, 16.173 Рома, 13.116 Јевреја, 4.255 Хрвата и 1.128 Бошњака. Међу страдалима било је више од 20.000 дјеце.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.