Грабар Китаровић: Посебна пажња заштити мањина
Загреб - Новоизабрана хрватска предсједница Колинда Грабар Китаровић поручила је данас да трајни интерес Хрватске остаје подршка државама југоисточне Европе у процесу европске интеграције.
У инаугурационом говору, након свечане заклетве, она је рекла да ће у односима са Србијом поклонити посебну пажњу статусу несталих у посљедњем рату, као и поштовању права и заштити хрватске мањине.
"Желим да државе југоисточне Европе постану чланице породице и у томе пружам руку сарадњу. У односу са Србијом пажњу ћу поклонити статусу несталих у домовинском рату, као и поштовању права и заштити мањина", рекла је Грабар Китаровић, прва жена предсједница Хрватске.
Поручила је да су националне мањине богатство, те да ће зато штитити, али и унапређивати њихова права у односу са сусједним државама.
Рекла је да Босну и Херцеговину види као државу три једнакоправна конститутивна народа - Бошњака, Срба И Хрвата.
Жеља јој је, казала је, да помогне како би БиХ учврстила своју државност трију конститутивних народа и о томе ће, поручила је, посебно бринути.
У свом првом обраћању Колинда Грабар Китаровић је најпре поздравила хрватске бранитеље, а потом истакла да посебну захвалност Хрватска дугује првом хрватском предсједнику Фрању Туђману, али и Степану Месићу И Иви Јосиповићу.
"Позивам све нас у Хрватској да оставимо повијести наше подјеле и заблуде. Само заједништвом цијелога народа можемо изградити бољу Хрватску. Такмичимо се идејама, рјешењима и иновацијама, а не историјским улогама наших родитеља или дједова. Идеолошким подјелама нећемо остварити бољи живот, нити ћемо бити бољи људи. Само ћемо продубити старе подјеле и створити нове сукобе који никада никоме нису донијели добро. Као што је предсједник Туђман помирењем подијељеног хрватскога националног бића створио предувјете за успоставу хрватске државе, тако и ми данас новим хрватским заједништвом морамо отворити нову страницу наше боље будућности. Тражимо бољи живот у будућности, а не у прошлости", поручила је предсједница у инаугурационом говору.
Китаровићева је истакла да стратешки национални интерес у Хрватској морају бити нова радна мјеста, да треба учинити све да се уклоне административне препреке и оснажи подузетничка клима, те да се залаже за нулту стопу толеранције на корупцију.
Она је додала да треба појачати напоре за што брже искориштавање средстава из европских фондова, те поручила да ће Хрватска развијати и чувати своје Оружане снаге, јер "чланство у NATO гарантује сигурност".
Говорећи о спољнополитичким циљевима, Китаровићева је као најважнији истакла заштиту хрватског народа у БиХ, истичући да жели да помогне БиХ да "учврсти своју државност на основу пуне равноправности три конститутивна народа".
Она је поручила и да је Хрватској изузетно важна улога дијаспоре, којој ће пружити прилику за улагања, образовање и повратак.
Биографија
Колинда Грабар Китаровић, која је данас на загребачком Марковом тргу полозила свечану заклетву и започела петогодишњи мандат као прва предсједница Хрватске у историји државе, по мишљењу многих најуспјешнији је хрватски дипломата.
Министар спољних послова и европских интеграција постала је фебруара 2005. у влади Иве Санадера, и на том мјесту остала до јануара 2008.
Претходно, од децембра 2003. до фебруара 2005. била је министар за европске интеграције.
Полумандат, до 2007. године, када ју је Санадер смијенио, протекао је у знаку отварања преговора о чланству Хрватске у ЕУ.
Тада је именована за амбасадора у САД.
Било је спекулација да ју је Санадер смијенио плашећи се јаких политичких личности у окружењу, те како би је удаљио што више од власти и партијске централе.
Од јануара 2005. руководила је преговарачким тимом Хрватске за преговоре о приступању Европској унији.
За период док је била амбасадор у САД везана је једна афера, пошто је непозната особа послала на адресе министарства и неких новинских редакција видео записе на којима њен супруг Јаков Китаровић користи службени аутомобил тог министарства возећи дјецу у школу.
По истом извору, на службеном возилу смањио је пређену километражу.
Резултат је била смјена особе која је информацију прослиједила службеним органима.
Китаровић је годину дана пошто је именована за амбасадора у САД постала и помоћник главног секретара NATO-а Андерса Фога Расмусена за јавну дипломатију, односно, према њеним ријечима, комуникацијску стратегију и приближавање NATO-а обичним људима, као прва жена на таквој функцији.
Грабар Китаровић почела је политички да напредује 1993, када се и запослила у Министарству спољних послова, а претходно је радила у Министарству науке и технологије.
Почетком фебруара 2014. медији у Хрватској писали су да је постала чланица утицајне Трилатералне комисије, односно Рокфелеровог комитета, те да је, наводно, на том списку најутицајнијих 180 људи на свијету, 69. по реду.
Тим поводом портали у Хрватској писали су да је цијелом њеном каријером руководила нека јако моћна - невидљива рука.
Рођена је у Ријеци априла 1968. и дјелимично се школовала у САД.
Завршила је енглески језик и шпански, да би 2000. магистрирала, с постдипломском тезом из међународних односа на тему релација САД и Совјетског Савеза у вријеме окончавања Хладног рата, односно Роналда Регана.
Прије побједе над досадашњим шефом државе Ивом Јосиповићем, 11. јанауара у другом кругу предсједничких избора као кандидаткиња Хрватске демократске заједнице, говорила је да су главни разлози њене кандидатуре тешко привредно, социјално и свеукупно стање у Хрватској, а данас је свој инаугурациони говор почела поруком "Бићу једна од вас".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
