Готовина бјежао од суда који га је осудио па ослободио

Готовина се годинама скривао по најскупљим свјетским дестинацијама са лажним пасошима, а онда је ухапшен 2005. године у елитном хотелу на Тенерифима.

Међународни кривични трибунал за бившу Југославију окарактерисао је војно-полицијску операцију “Олуја” у првостепеној пресуди хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу као удружени злочиначки подухват, са циљем трајног и присилног протјеривања највећег дијела Срба са простора бивше Републике Српске Крајине у Хрватској.

Међутим, у другостепеној пресуди, вијеће којим је предсједавао Теодор Мерон одбацило је такве трдње и хрватски генерали су ослобођени усљед политичких притисака на пороту.

Према службеним подацима, који се допуњавају током година, верификовано је више од 1.800 погинулих и несталих лица, а скоро 200.000 је протјерано.

Какви су били циљеви “Олује” показује наређење врховног команданта хрватским оружаних снага Фрање Туђмана, забиљежено на видео и аудио снимку, у коме он каже да “Србима треба нанијети такве ударце да они, практично, нестану”.

Данас је Готовина угледни грађанин Хрватске и бизнисмен о коме се праве филмови и тв серије.

Процес у Хагу, односно дугостепену пресуду којом је ослобођен,многи правници сматрају сумраком правосуђа и побједом политике над правдом.

Међународни суд правде је фебруара 2015. године одбацио међусобне тужбе Хрватске и Србије за геноцид, утврдивши да су се током и након операције “Олуја” догодили злочини који би могли бити елементи геноцида, али да није доказана специфична геноцидна намјера.

Тако се 4. август у Хрватској слави као “Дан побједе и домовинске захвалности”, док је у Србији и Републици Српској 4. август - дан жалости.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.