Гарвијан: Еx Yu прва Трампова права главобоља

„Познато лице гледа на улице и тргове балканског града Сјеверна Митровица. ’Срби су били уз њега све вријеме’, пише на слогану написаном на енглеском испод џиновске слике Доналда Трампа који гледа на пролазнике", ријечи су у којима британски медиј почиње текст.

Како наводе, већина грађана у граду у којем махом живе Срби би се сагласила с тим.

Срби су углавном били одушевљени Трамповом побједом, ако ништа онда само зато што је побједио супругу њиховог непријатеља из деведестих Била Клинтона који је предводио НАТО бомбардовање против српских снага у Босни и на Косову, пише „Гардијан".

Сада, Балкан је још једном суочен са кризом. Границе се преиспитују,етничке тензије расту и замјена територија се опет помиње као посљедњи начин на који се може спречити насиље.

„Заборавите Кину и Блиски исток, бивша Југославија би тек могла да израсте у Трампву прву праву спољнополитичку главобољу", истиче „Гардијан".

Прошлог мјесеца избио је сукоб око српског воза прекривеног слоганом „Косово је Србија" написаном на више језика, а који је послат ка Митровици, пише британски медиј истичући да је ријеч о најгорој кризи у региону у посљедњих неколико година.

„Већину на Косову чине Албанци, око 90 процената укупног становништва. Иако је воз заустављен изван Косова, НАТО чланице Хрватска и Албанија тражиле су од Алијансе да промјени мировни план на Косову. Српски предсједник Томислав Николић изјавио је да ће са својим синовима лично узети оружје уколико неко буде претио Србима на Косову", наводи "Гардијан".

Шефица администрације у Сјеверној Митровици Адријана Хоџић вјерује да све те тензије немају никакве везе са грађанима.

„На северу Косова и даље постоји нада да ће људи моћи да живе без страха. Лично ми је мука и Приштине и Београда, жртве смо политичара са високих позиција", наводи она.

Онда је ту Босна, наводи „Гардијан".

Граница између два федерална дијела – српског и босанско-хрватског – након трогодишњег рата током деведесетих никада није у потпуности зацијелила. Аутономна Република Српска редовно пријети референдумом о независности, док су неки Срби пријетили бојкотом институција у Сарајеву због захтијева за ревизијом одлуке Међународног суда о генциду српских снага током рата.

Ту је и Црна Гора, предмет невјероватних политичких превирања прошле године када је влада тврдила да су руске институције покушале да организују државни удар.

На крају се Македонија, најјужнија република бивше Југославије, бори да формира нову главу након политичке кризе са етничким Албанцима. Земља је доспјела у центар пажње када је конгресмен САД предложио Трампу да је разбије и подјели сусједима.

„Македонија није земља. Жао ми је, али није земља", рекао је Дана Рорабахер конгресмен који, како „Гардијан наводи", редовно брани руског предсједника Владимира Путина.

„Ситуација је катастрофална", наводи Белгзим Камбери, етнички Албанац и борац за људска права.„Готово двије деценије послије рата, ово није мир. Албанско и српско питање није завршено на Балкану, то је однос Изреала и Палестине у Европи".

Као и увијек, регион има проблем не само са унутрашњим размирицама већ и због иностраних фактора.

„Европска унија, погођена својим егзистенцијалним проблемима, смањила је експанзију на западни Балкан. Приступ Трампове администрације и даље није јасан. Русија за то вријеме повећа своју моћ у региону и прошири утицај", пише британски медиј.

Ипак, како наводи, „Косово остаје кључно".

Косово је прогласило независност 2008. године, али Београд то никада није признао. Споразум под покровитељством ЕУ из 2013. године обећао је Србији нешто бржи пут ка чланству, а Косову према статусу кандидата. Али ЕУ сада има друге кризе на уму, линије подијеле су видљивије него икада, истиче „Гардијан".

На сјеверном Косову улице су пуне српских застава, српски динар је валута и језик је углавном српски. Аутомобил иду без таблица, они са званичним косовским таблицама их скидају прије уласка на сјевер. Са друге стране ријеке Ибар је Јужна Митровица у којој живе углавном само Албанци, она функционише одвојено.

„Уколико бисте довели некога овдје у Сјеверну Митровицу рекли би да је ово више Србија него Косово. Нисам сигурна да је ово одрживо", наводи Хоџићева.

Како каже, региону би било боље да је дошло до размјене територија о којој се причало на преговорима око Косова послије рата 1999. година. Сада, неки аналитичари поново наводе идеју о замјени територија. Сјеверна Митровица Србији у замјену за Прешевску долину.

„Сада морамо да бирамо између неколико лоших опција", истиче она.

Упркос националистичким симболима, међу обичним грађанима постоји мало апетита за сукобом. Многи изражавају осјећај безмоћи суочени са геополитички махинацијама великих сила.

„Срби и Албанци су ту најмање криви. Политичари су стали између два народа. Видјели смо доста рата", каже 74-годишњи Вукоје Утвић.

Неименовани западни допломата „са искуством у региону" за „Гардијан" каже да постоји само један потенцијални спонзор за промјене границе, а то је Русија. Такође, он наводи да се не плаши да би могло да дође до сукоба попут оног из 2004. године и напада на Србе који су довели до 30 жртава.

Сви су, како каже, посвећени бриселском дијалогу и размјена територија није уопште питање.

„Гардијан" такође истиче да су дипломате 2017. годину на Балкану у политичком смислу описали као комшмарну због избора у Србији, растуће жеље за референдумом на Косову и почетним маневрима за изборе у Босни слиједеће године, а очекују се и прве оптужнице пред новим специјалним судом у Хагу за злочине ОВК пред којим би могли да се нађу „високи званичници политичке елите" што би довело до нове нестабилности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.