"Гардијан" открио: Званичници ЕУ заташкали податке о бруталности према мигрантима у Хрватској

Танјуг
"Гардијан" открио: Званичници ЕУ заташкали податке о бруталности према мигрантима у Хрватској

Лондон - Званичници ЕУ оптужени за несвакидашње заташкавање доказа о бруталности према мигрантима у Хрватској, навео је британски "Гардијан", a преноси Б92.

Наиме, званичници ЕУ су оптужени да су прикрили доказе о томе да хрватска влада није успијела да контролише ситуацију на граници с БиХ и брутално поступање с мигрантима који су, како се наводи, пљачкани и мучени на окрутан и понижавајући начин.

То, иначе, није први пут да се у медијима наводи да су хрватски полицајци и униформисани мушкарци (не зна се који) оптужени за брутално поступање према мигрантима, не једном су челни људи хрватске полиције све негирали, упркос бројним фотографијама и исповијестима миграната који су имали прилике да се "сретну" с хрватском граничном полицијом и неидентификованим мушкарцима у црним униформама.

Британски "Гардијан" у тексту објављеном 15. јуна сада наводи да је имао увид у интерне мејлове Европске комисије који откривају да су бриселски званичници знали за све али да су те податке прикрили.

"Гардијан" даље наводи да су европски званичници били упозорени да је Хрватска оманула у искоришћавању ЕУ новца намијењеног за очување спољних граница ЕУ и да ће све то изгледати као невиђен скандал.

Као одговор на оптужбе о прикривању података, портпарол Европске комисије изјавио је за "Гардијан" да су посланици одлучили да не објаве добијене податке јер су сматрали да су добијене информације "непотпуне".

Све то, истиче се даље у "Гардијану", баца ново свијетло и на питање поштовања људских права у Хрватској, али и на очигледну спремност извршне власти ЕУ да прикрије неуспјех Загреба. Хрватска, при томе, подсећа британски лист, жели да уђе у шенгенску зону, а који баш захтјева поштовање људских права на границама.

Али без обзира на одлучно демантовање хрватске стране о инцидентима с мигрантима, посљедњи такав случај, оцењен као најгори до сада, забиљежио је један члан невладине организације и то 26. маја.

Једанаест Пакистанаца и пет Авганистанаца наишло је код Плитвичких језера на групу у црним униформама.

"Мушкарци у униформама су завезали мигранте за дрво, тако да им лица буду окренута ка дрвету", рекао је активиста НВО Данси савет за избеглице, која прибавља помоћ мигрантима у БиХ.

"Када су ти људи већ били везани за дрво и окренути ка њему, униформисана лица су им пришла, с леђа и почела да пуцају у ваздух, али тако да су оружје приближили ушима свезаних имиграната", рекао је активиста НВО.

"Такође, пуцали су им и поред ногу. Камење је летјело на све стране. Уз то, стално су викали ‘желимо да вас побијемо’", наводи "Гардијан" ријечи једног од мучених имиграната, који је још рекао да је цела тортура над њима трајала три или четири сата.

А у извијештају који је био пред европским званичницима се наводи да су у хрватској користили "електрошокере" које су имигрантима постављали на главе и вратове. Један униформисани мушкарац је ножем наносио ране људима.

Један тражилац азила такође је свједочио о бруталности на хрватско-БиХ граници. Он тврди да је један од униформисаних људи легао на њега, ставио му кољено на врат и полако га сјекао ножем, по лицу, прстима…до непрепознатљивости.

Та иживљавања трајалу су, како се наводи, до доласка званичних припадника хрватске полиције, које су позвали управо ти униформисани мушкарци.

Полиција је потом те исте мигранте стављала у комби и возили су на територију БиГ.

"Гардијан" у тексту наводи да је ступио у контакт и с хрватском полицијом, која је негирала да има икакве везе с ранама које су имали мигранти, наводећи да су те повреде могле настати од туча међу мигрантима или фабриковањем, односно лажним свједочењем.

"Гардијан" подсјећа да је успостављање надзорних механизама како би се осигурао хумани третман миграната био је услов да Хрватска добије 6,8 милиона евра у децембру 2018. године.

ЕК је рекла да су средства намијењена како би се осигурало да су све "примијењене мјере пропорционалне и потпуно у складу са основним људским правима и европским законима о азилу".

Хрватска влада је прошле године рекла да су средства прослијеђена УНХЦР-у и Хрватском правном центру како би се установили механизми надзора, али обе организације тврде како нису добиле новац.

Прошлог мјесеца је ирска посланица ЕП Клер Дали послала ЕК упит о томе.

Поред тога што је ирској посланици дала погрешне одговоре, интерна преписка ЕК званичника сугерише да донација дата Хрватској није потрошена за надзор и да је комисија тога свијесна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана