“Фармал”: Предложен притвор за девет осумњичених, истрага против 76 особа

Агенције, Слободна Далмација
“Фармал”: Предложен притвор за девет осумњичених, истрага против 76 особа

Загреб - Хрватска Канцеларија за сузбијање корупције и организованог криминала предложила је одређивање притвора за девет лица ухапшених у јучерашњој акцији “Хипокрит”, те донијела налог о провођењу истраге против 76 лица, преносе агенције.

Хрватска полиција ухапсила је јуче комплетну управу и 26 теренских радника фармацеутске компаније “Фармал” из Лудбрега због сумње да су подмићивали љекаре широм Хрватске да би прописивали лијекове ове компаније.

USKOK је донио налог о провођењу истраге против 76 лица, од којих су 49 љекари и један апотекар, те једног трговачког друштва осумњичених за удруживање ради почињења кривичних дјела примања и давања мита, те злоупотребе и подстицања на злоупотребу положаја и овлаштења.

Предсједник Управе и директори “Фармала” сумњиче се да су од 2009. године до 12. новембра ове године договорили да ће награђивати љекаре и апотекаре у новцу и другим поклонима вриједности од пет до десет одсто од вриједности лијекова, које пропишу из понуде њихове фармацеутске куће, саопштено је из USKOK-a.

С циљем реализације тог договора, ангажовали су 22 радника и стручна сарадника “Фармала” који су давали новац, вриједосне бонове за куповину у трговачким кућама, те плаћали путовања на терет “Фармала” за 49 осумњичених љекара и једног апотекара као противуслугу за прописивање лијева из њихове понуде.

Што се тиче 49 осумњичених љекара, за сада против њих истрага иде редовним путем, што не значи да неки од њих неће бити приведени.

Оптужено 500 доктора, “Фармал” на мито годишње трошио око 3,83 милиона КМ

Привођење свих запослених у лудбрешкој фармацеутској компанији “Фармал” резултат је тромјесечне истраге DORH-a и USKOK-a којом је и службено разоткривена корупциона мрежа између доктора породичне медицине и фармацеутске индустрије.

Истрагом је обухваћено 26 запослених “Фармала” и сама компанија као правна особа, те више од 500 доктора породичне медицине који су годинама пословали са том компанијом. “Фармалови” запослени осумњичени су за тзв. злочиначки подухват, док ће против 50 доктора бити поднесене кривичне пријаве због примања мита.

DORH је, иначе, потврдио да је “прва сазнања о могућем подмићивању доктора и фармацеута од стране “фармацеутске куће” добио од новинарке “Слободне Далмације”.

Очекује се да се и њемачка правосудна тијела укључе у истрагу јер је “Фармал” од фебруара прошле године у власништву концерна “Дермафарм”, а постоје докази да су Нијемци стимулисали и финансирали овакву праксу.

Запослени у лудбрешкој компанији су током задњих мјесец дана докторима доносили евре, а акцијом USKOK-a откривено је да је у канцеларију Дражена Дедија, предсједника управе “Фармала”, у ту сврху стизала већа количина евра, која је наводно чувана у кожној торби.

USKOK, међутим, није утврдио на који су начин еври стизали у Хрватску.

Према подацима којима располаже “Слободна Далмација”, систем годинама функционише тако да фармацеутска компанија, у овом случају “Фармал”, располаже фиксним мјесечним износима новца и боновима за куповину разних производа, које теренски радници сваког мјесеца дарују докторима породичне медицине након што им они докажу да су тај мјесец прописали одређену количину лијека коју дистрибуише та компанија.

Као доказ су морали да предоче спис броја написаних рецепата за “Фармалове” лијекове који се налази у рачунару доктора породичне медицине па је доиста невјероватно да ХЗЗО никада није схватио што се догађа будући да је систем примарне здравствене заштите информатички умрежан.

Садржај тих списа доктори су често агентима упућивали и порукама преко мобилних телефона.

Неколико пута годишње доктори породичне медицине су на поклон добијали скупа путовања на конгресе, али су им се финансирала и приватна породична путовања.

Трећи облик мита су такозване акције на лијекове које су се, знале покретати и за лијекове којима је истекао рок трајања.

Лудбрешки “Фармал” основан је 1959. године, али компанија се фармацеутском дјелатношћу почела бавити 1999. године, и тада продаје искључиво тзв. генеричке лијекове.

Данас на хрватском тржишту нуде 40-ак лијекова, у врло широком распону: од антиепилептика, антидепресива, лијекова за смањење масноћа у крви, лијекова за гастритис...

На хрватском су тржишту у августу 2012. године котирали релативно високо за малу компанију, као 24. по продаји.

“Фармалова” годишња продаја лијекова вриједна је више од 300 милиона куна.

Њихов тржишни удио ширио се потплаћивањем доктора за одређене количине прописаних лијекова, при чему се та количина с годинама повећавала, док се постотак за потплаћивање просјечно смањивао.

Новац на рачун

Прије отприлике пет година доктори су за прописане лијекове из “Фармалове” понуде, вриједне десет хиљада куна, примали око 12 одсто провизије, коју су у почетку чинили бонови трговачког ланца “Конзум” и новац који им је директно упплаћиван на њихове жирорачуне.

Касније су “Конзумовим” боновима придружени и вриједносни “листићи” за куповину у “Меркатору” и “Плодинама”, а плаћања преко жирорачуна заустављена су у тренутку када је Хрватском одјекнула “афера Фајзер”, па су доктори на брзину, у страху, потписивали да су од “Фармала” примали – донације.

У цијелом том раздобљу, доктор је од лудбрешке твртке могао затражити било шта, од фелуге за аутомобиле, преко телевизора, намјештаја, приватних путовања...

У децембру 2011. поновно је уведено плаћање “на руке”, а овога љета у оптицају су и еври.

Мрежа сарадника

Новчана противриједност прописаних лијекова у међувремену је порасла, па су у задње вријеме доктори добијали по пет одсто провизије на “прогуране” лијекове.

На терену је докторе у ланац корупције укључивало 23 сарадника “Фармала”, а сваки је под својом ингеренцијом имао око 70 доктора од Дубровника до Вуковара.
Доктори су ријетко одбијали сарадњу и то углавном зато што су већ сарађивали с неком другом фармацеутском кућом.

УСКОК-ова истрага показала је да је у ланац корупције укључено више од 500 доктора, што значи да је “Фармал” на мито трошио око 14 милијона куна ( 3,83 милиона КМ) годишње!

НајвећИ проблем овог злочиначког подухвата је у несагледивим посљедицама за буџет ХЗЗО-а и још тежим за безбједност пацијената који не могу знати да ли су римили лијек зато што су га стварно требали.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана