Европса комисија идуће седмице кажњава Хрватску?
Загреб - Европска комисија ће вјероватно наредне седмице казнити Хрватску због спора око закона о изручењу, пише Јутарњи лист, позивајући се на Ројтерс.
Казна би такође могла угрозити помоћ ЕУ за унапређење надзора граница.
Хрватска се одмах након уласка у ЕУ нашла у несугласју са својим новим колегама због измјена закона о изручењу, донесених само неколико дана прије приступања Унији, а који су, наводи Ројтерс, обезбједили заштиту ветерана хрватског рата за независност 1991-1995 од истрага у дрзавама чланицама ЕУ.
Опозициона Хрватска деморатска заједница, оптужила је лијево оријентисану хрватску владу да не поштује прописе ЕУ-а како би заштитила бившег високог функционера југославенске и хрватске тајне службе Јосипа Перковића., ког потражује Њемачка због сумње да је учествовао у организовању убиства хрватског емигранта Стјепана Ђурековића 1983. године у Баварској.
Измјена закона о изручењу непосредно уочи приступања Хрватске ЕУ био је, како су тврдили хрватски медији, разлог због којег је њемачка канцеларка Ангела Меркел отказала долазак у Загреб на прославу која је поводом прикључења Хрватске ЕУ била 30. јуна.
Загреб ће вјероватно ове године прекршити и буџетска правила ЕУ-а захваљујући рецесији која се, како се наводи, продужила. Очекује се да Европска комисија према Хрватској примјени члан из приступног уговора који јој омогућује да спроведе казнене мјере ако се прекрше правила ЕУ, такозвани заштитни члан, односно заштитне мјере предвиђене чланом 39 уговора о приступању, пренио је лист.
"Стрпљење је истекло. Вјеројатно ћемо покренути заштитни члан", рекао је Ројтерсу један неименовани високи фунцконер ЕК и додао да ће се то вјероватно догодити на редовном састанку повјереника ЕУ-а наредне седмице.
Влада у Загребу је настојећи да избјегне санкције прошлог мјесеца обећала да ће у потпуности примјенити европска правила.
Додаје се и да европска повјереница за правосудје Вивијана Рединг у писму хрватском министру правосуђа Орсату Миљенићу од 4. септембра поручила да обећање да ће Хрватска наредне године промјенити начин спровођење европског налога за хапшење није довољно. Она је рекла да би непоштовање правила могло довести до одлагања приступања Хрватске зони Шенгена, што је Загреб одредио као један од својих приоритета.
Позивајући се на двоје дипломата, Ројтерс наводи да би у овом случају Комисија могла искористити средства намијењена Хрватској за побољшање надзора граница у оквиру припреме за улазак у Шенген.
Туђман тражио уклањање Перковић
Први предсједник независне Хрватске Фрањо Туђман тражио је уклањање некадашњег високог функционера југословенске и хрватске тајне службе Јосипа Перковић и свих који су радили за те службе, пишу хрватски медији.
Ријеч је о Перковићу кога Њемачка потражује због сумње да је учествовао у организовању убиства хрватског емигранта Стјепана Ђурековића 1983. године у Баварској.
Перковић није изручен Хрватској, јер га штити закон о европској потјерници који је ограничен до почетка августа 2002. године. Хрватска је тај закон усвојила два дана уочи прикључења Европској унији, 1. јула, а већ сутрадан од држава чланица је добила више од осамдесет захтијева за изручење особа које се сумњиче за злочине и друга кривична дјела.
Сплитска "Слободна Далмација" објавила је транскрипт разговора Туђамна са тадашњим послаником у хрватском Сабору Вицом Вукојевићем од 5. децембра 1993. године из кога се јасно види да је тражио уклањање Перковића.
Лишт пише да је Савет за утврђивање жртава државног терора у иностранству, а који је радио у склопу Комисије за утврђивање ратних и поратних жртава, сачинио први извјештај о 68 ликвидација хрватских политичких емиграната по свијету.
У истом извјештају се, како се наводи, износе имена и презимена најзначајнијих Удбаша који су у томе имали улогу као плаћеници и егзекутори.
Када је Вукојевић, предсједник Савјета, послао тај извјештај на више релевантних државних адреса, Туђман га је позвао на разговор.
"Тада сам предсједнику Туђману рекао да је Перковић одговоран за шест убистава и четири отмице. То произлази из докумената Удбе. А, зашто Перковић до данас није процесуиран, то је већ друга прича", рекао је Вукојевић "Слободној Далмацији".
Вукојевић је био и на челу 7. управе у оквиру Министарства спољних послова која се између осталог бавила и безбједносном провјером дипломатско-конзуларног особља.
Из објављеног дијела транскрипта је јасно да је Туђмана занимало колико је људи ликвидирано и у којим раздобљима, посебно од 1945. до 1948. и од 1948. до 1966, односно до године када је тајним службама руководио Александар Ранковић, али и у периоду од 1967. до 1971.
Туђмана је, како је навео Вукојевић, посебна занимала посебна анализа из које би се видјело у којим радобљима и за вријеме чијег владања је у систему тих служби било убица и агената, као и њихова национална структура - Срба, Хрвата и муслимана.
Вукојевић му је, између осталог, одговорио да већ има анализу из које се види да су за вријеме Ранковића "намјерно убијене двије особе", а од Ранковића, односно о јуна 1966. па до 1971. године, након доласка Савке Дапчевић Кучар и Мике Трипала - 19 особа.
Послије неколико размијењених реченица о начину функцонисања тајних служби, Туђман је Вукојевићу рекао: "Рећи ћу ти нешто.Већ сам рекао својим најближим сарадницима да све те бивше који су радили у Удби, ти спомињеш ту Перковића и то не само Перковића, већ и све друге који су радили да се уклоне. И на крају ту нову нашу службу УНС, Службу националне безбједности почињемо стварати са новим људима и то ћемо спровести. Значи, све те људе који су били у бившој служби или ово ако је тачно да су Копса, Стипетић (имена им нису наведена), били повезани са том и таквом дјелатношћу, треба их уклонити сутра".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
