Емрић: БиХ се неће сагласити са локацијом за одлагање

Емрић је данас у Загребу, на првој јавној расправи о Стратешкој студији за национални програм спровођења стратегије збрињавања радиоактивног отпада, искориштених извора и истрошеног нуклеарног горива, у организацији хрватског Државног завода за радиолошку и нуклеарну сигурност рекао да се нада да поступак који је покренула Хрватска неће довести до међународне арбитраже и спора као крајњег сценарија.

"Да ли сте у складу са међународним конвенцијама и директивама информисали БиХ и позвали заинтересовану јавност БиХ да се укључи и учествује, с обзиром да је локација на самој граници двије земље, ако јесте, кога сте обавијестили, а ако нисте кад то намјеравате", упитао је Емрић.

Емрић је питао и зашто је у изради студије и националног програма занемарена површина у БиХ која ће бити погођена складиштем и одлагалиштем и зашто је занемарен број становника у БиХ.

"Према вашој презентацији, складиште није опасно, зашто онда превозите радиоактивни отпад и излажете се непотребним трошковима и проблемима сигурности превоза таквог отпада", додао је Емрић.

Он је затражио и одговор да ли је узет у обзир утицај на водни слив општине Нови Град и да ли ће хрватски Државни завод организовати јавну расправу на територији БиХ.

Директор хрватског Државног завода за радиолошку и нуклеарну сигурност Саша Медаковић одговорио је да је истог тренутка када је обавијештена јавност у Хрватској, у складу са Еспоо конвенцијом, обавијештена и "контактна тачка у БиХ".

"Министарство заштите животне средине Хрватске, које је задужено за спровођење Еспоо конвенције, упутило је анкету са позивом за укључивање на назначену адресу", рекао је Медаковић.

Он је додао да приликом израде студије утицаја на животну средину није раздвајано подручје Хрватске и БиХ, јер је ријеч о малој удаљености.

"Ми немамо надлежност да организујемо јавне расправе на територији БиХ, а уколико будемо позвани у периоду који је предвиђен за јавне расправе, радо ћемо се одазвати", рекао је Медаковић.

Директор Регулаторне агенције за радијацијску и нуклеарну безбједност БиХ Емир Диздаревић констатовао је да се поступак спроводи без сагласности локалне заједнице.

Диздаревић је питао када је планирано да се пошаље извјештај Европској заједници за атомску енергију /ЕУРАТОМ/ и да се затражи да изађе њихова комисија.

Он је, такође, тражио објашњење како ће бити класификован отпад и како ће бити лиценцирано одлагалиште.

Диздаревић је најавио да ће Регулаторна агенција за радијацијску и нуклеарну безбједност БиХ у предвиђеном року доставити мишљење хрватском Заводу за радиолошку и нуклеарну сигурност.

Директор хрватског државног завода Медаковић рекао је да ће на то бити одговорено писаним путем.

Документа која су била предмет јавне расправе, осим Медаковића, представили су и представници Института за енергетику и заштиту околине задужени за израду студије спровођења националног програма.

Јавној расправи, која је одржана на Факултету за електротехнику и рачунарство у Загребу претходио је мирни протест око 300 мјештана Двора, Петриње и Мајура, који су ујутро дошли да би изразили незадовољство одабраном локацијом.

Градоначелник Петриње Даринко Думбовић, који је са еколошким удружењима и организовао протесте, рекао је да локација није прихватљива за подручје које свој развој базира на еколошкој производњи.

"Нема тих пара и нема те ренте за коју ћемо пристати на то, јавља се и јавност из БиХ, а ја нисам сигуран да ћемо успјети без БиХ", рекао је Думбовић.

Нико од учесника јавне расправе који се данас укључио, било да је ријеч о представницима локалних заједница или еколошких удружења, није се сагласио са предложеном локацијом и изразили су сумњу у податке представљене у документима.

Јавној расправи присуствовали су и начелник општине Двор Никола Арбутина и начелник Хрватске Костајнице Томислав Пауновић, али се нису укључивали у јавну расправу, која је трајала више од три часа.

Јавна расправа биће одржана у Двору 3. и 4. марта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.