Експертски тим: Планирана локација у Двору неприхватљива за одлагање радиоактивног отпада

Срна
Foto: РТРС

НОВИ ГРАД - Било би некоректно поставити складиште радиоактивног отпада у општини Двор близу границе са БиХ јер је ријеч о сеизмички нестабилном подручју, што може представљати опасност за наредних 10 до 12 генерација, рекао је члан тима за геологију професор Неђо Ђурић након посјете локацији планираној за складиштење овог отпада у Хрватској.

Ђурић је на конференцији за новинаре коју је одржао Експертски тим БиХ у Новом Граду навео да би било добро да тимови с обје стране границе сарађују у истраживањима.

Он је нагласио да планови Хрватске о изградњи одлагалишта на локацији Трговска гора представљају опасност за наредних 300 година.

"Не видим опасност за нашу генерацију и генерацију наше дјеце, али видим опасност за наредне генерације. Нисам сигуран да ћемо имати овакав надзор цијело то вријеме", рекао је он.

Ђурић је истакао да ће Експертски тим радити професионално, те да ће од Савјета министара бити затражено да у буџету за наредну годину обезбиједи средства за истраживања.

"Иначе од ове приче нема ништа", додао је он.

Експерт у области регионалне геологије, земљотреса и сеизмичких истраживања Хазим Хрватовић сматра да треба оцијенити сеизмичност подручја.

"Треба оцијенити колика опасност пријети од земљотреса на том простору, што сигурно у техничком смислу може имати утицаја на доношење одлуке о самој локацији, односно одабиру мјеста гдје ће се одлагати радиоактивни отпад. Надам се да ћемо ми имати прилику да видимо све резултате истраживања да бисмо могли дати коначну оцјену са техничког аспекта, какав је простор за један такав врло важан пројекат", рекао је он.

Савјетник за хидрогеологију Федералног завода за геологију Наталија Самарџић навела је да је улаз простора бившег војног складишта Черкезовац око 850 метара од ријеке Уне, а објекти планирани за складиште око три километра.

"Видјели смо да је терен покривен, што значи да су потребна опсежна бушења. Највећи проблем је близина ријеке Уне, која је велики реципијент и која би било какву потенцијалну опасност, односно инцидентност загађења, пренијела на велике удаљености. С друге стране, ради се о веома неистраженом терену, ту није урађена основна хидрогеолошка карта, док са БиХ стране није урађена ни основна геолошка карта", објаснила је она.

Експерт за пројектовање и безбједносне студије објеката за одлагање радиоактивног отпада Зоран Драча сматра да је без детаљног плана и пројекта рано дискутовати о техничкој прихватљивости.

"У принципу, оно што ми требамо да урадимо као експертски тим јесте да тај пројекат и сви пратећи истражни радови буду коректно спроведени и да као техничка лица констатујемо да су те ствари урађено коректно", рекао је Драча.

Он сматра да ово није техничко, већ политичко-правно питање, али да би правни тим могао да разговара или да би политичари могли да разговарају, морају од експерата добити техничке аргументе.

"Чини ми се да на хрватској страни постоји добра воља да се дијеле информације, да нам се дају подаци на крају истражних радова који ће они спроводити. Ми имамо могућност да истражне радове радимо на нашој страни Уне и да се упознамо са стањем терена геологије, хидрологије, сизмологије и остало", навео је Драча.

Начелник општине Нови Град Мирослав Дрљача указао је да је планирана локација неприхватљива и ближа Новом Граду него Двору.

"Вјерујем да смо дошли у ситуацију да је ово једина локација. Вјерујем да ће Хрватска испоштовати све међународне обавезе приликом истраживања и изградње, али то није најбоља локација", рекао је Дрљача.

Он је истакао да добросусједски односи налажу да се локација удаљи од границе, те да је за складиште одабран војни објекат пројектован прије много година.

"У близини је девет бунара са којих се водом снабдијева становништво Новог Града. Ради се о сеизмички активном подручју, што је показао разорни земљотрес крајем прошле године. И у Фукошими је све рађено по међународним стандардима, а десило се то што се десило", навео је Дрљача.

Хрватска планира да радиоактивни отпад из Нуклеарне електране "Кршко", као и постојећи институционални отпад складишти у Черкезовцу, на самој граници са БиХ.

Одлагалиште радиоактивног отпада планирано је на Трговској гори у хрватској општини Двор, у непосредној близини Новог Града, што је око 900 метара од заштићеног подручја Парка природе "Уна" и што би угрозило више од 250.000 становника у сливу ове ријеке.

Надлежне институције на свим нивоима власти у БиХ имају једногласан став о неприхватљивости одлагања радиоактивног отпада у непосредној близини границе будући да би тиме било угрожено здравље становника у 13 општина у Републици Српској и Федерацији БиХ у сливу ријеке Уне, као и животна средина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана