Двоструко опорезивање у Хрватској: Рок за пријаву пореских резидената који живе у другим државама истиче 28. фебруара

Српска инфо
Foto: гс

Велику буру изазвала је најава да ће они који су држављани Хрватске, а живе и раде у другим државама, морати да, осим у држави тренутног пребивалишта, плаћају порез и матичној земљи.

Многи хрватски држављани који већ годинама с породицом живе изван ове земље сада питају требају ли шта да пријаве у њој. Посебно осјетљиво је то питање према Србима који су протјерани у “Бљеску” и “Олуји”, а којима је касније, напримјер, обновљена кућа. Има и оних који су још увијек пријављени на два мјеста, и у Хрватској и у држави у којој тренутно живе и раде, плашећи се безразложно да ће одјавом пребивалишта аутоматски изгубити хрватско држављанство.

Постоје 3 могућности, а све су везане за 2016. годину.

Наиме, хрватске држављане који су с ужом породицом или као самци одселили из Републике Хрватске прије 2016. године или имају ужу породицу изван Хрватске претпоставља се да нису више хрватски порески резиденти, па нису ни у обавези да пријаве своје укупно остварене приходе по начелу свјетског дохотка у Хрватској. Чак и да имају одређену некретнину, коју су наслиједили или купили у Хрватској, коју можда и изнајмљују и по тој основи плаћају порез у Хрватској, то их не чини хрватским пореским резидентима.

Само особе које су промијениле пореску резидентност у раздобљу од 2016. године до данас, на начин да су се одселили и пренијели средиште животних интереса изван Хрватске, а нису се одјавили из пореске резидентности Хрватске, морају то учинити подношењем Обрасца ТИ и подношењем потврде о пореској резидентности те друге државе како би се чињеница промјене пореске резидентности могла утврдити уназад за протекла раздобља.

Пореска управа је дала и три примјера.

Примјер 1: Хрватски држављанин је одселио с ужом породицом изван Хрватске у другу државу прије 2016. године

– Хрватски држављанин је прије 2016. одселио с ужом породицом (супругом и двоје дјеце) изван Хрватске у другу државу;

– У тој другој држави хрватски држављанин са својом породицом остварује средиште животних интереса (запослење, школа, вртић, доктор и сличне услуге);
– Претпоставка је да је наведени хрватски држављанин извршио одјаву пребивалишта у МУП Хрватске, али без обзира да ли је исто учинио, те без обзира да ли је одјавио пореску резидентност код Пореске управе Хрватске, за такве особе се примјењује претпоставка да више нису порески резиденти Хрватске;

– Ове особе немају обавезе према Пореској управи Хрватске. Изузетно, када би за те особе било утврђено да су кроз међународну размјену података за исте достављени подаци у Хрватску, Пореска управа Хрватске ће их позвати да регулишу њихову пореску резидентност;

– За самца се правила примјењују на идентичан начин.

Примјер 2: Хрватски држављанин је одселио с ужом породицом изван Хрватске у другу државу у раздобљу од 2016. године до данас

– Хрватски држављанин је у раздобљу од 2016. године до данас одселио с ужом породицом (супругом и двоје дјеце) у другу државу;

– У тој другој држави хрватски држављанин са својом породицом остварује средиште животних интереса (запослење, школа, вртић, доктор и сличне услуге);

– Без обзира да ли је хрватски држављанин извршио одјаву пребивалишта у МУП, обавезан је да изврши одјаву из пореске резидентности Хрватске подношењем обрасца Упитник ТИ Пореској управи Хрватске;

– Уз образац Упитник ТИ хрватски држављанин је обавезан да поднесе потврду друге државе о њиховој пореској резидентности с датумом из којег је видљиво од када га та држава сматра својим пореским резидентом;

– Утврђивање резидентности могуће је доказивати и унатраг за претходне године:

– За самца се правила примјењују на идентичан начин.

Примјер 3: Хрватски држављанин није порески резидент Хрватске, али у Хрватској посједује некретнину коју изнајмљује

– С обзиром да хрватски држављанин није порески резидент Хрватске, не подлијеже ни обавези пријаве ино примитака по начелу свјетског дохотка у Хрватској;

– Уколико некретнину коју посједује у Хрватској изнајмљује, по тој основи ће плаћати порез на доходак од имовине у Хрватској, али га то не чини пореским резидентом Хрватске;

– Приходе остварене од најма у Хрватској и плаћени порез по тој основи у Хрватској пријављује по начелу свјетског дохотка у држави у којој има пријављену пореску резидентност.
Казне

У Хрватској је евидентирано 130.000 особа које су пријавиле доходак из иностранства, али има и оних који нису.

У Пореској управи су одлучили да изађу у сусрет пореским обвезницима, па се онима који самостално пријаве доходак неће зарачунавати камате и прекршај. Застара за ту одредбу наступа након шест година, тако да се ове године гледа доходак остварен од 2016. надаље.

– Казне за непријављивање иду од двије до 20.000 куна (до 5.200 КМ), али ће се користити начело опортунитета, па за ниже износе неће бити казне, рекао је Далибор Легац, водитељ службе у Пореској управи.

Те обавезе су ослобођени они који раде у Њемачкој.

– Хрватска, као и већина држава свијета, користи начело свјетског дохотка. То значи да своје пореске резиденте опорезује без обзира на то да ли су доходак остварили у Хрватској или у другој држави. Исто тако, држава извора у којој се остварује доходак може опорезовати доходак по начелу територијалности и онда се појављује двоструко опорезивање, које се отклања по једној од метода. То је или урачунавање, одбитак, што значи да ћемо урачунати порез плаћен у иностранству и умањити унутрашњу пореску обвезу, или ако је уговорима другачије одређено, као напримјер с Њемачком, то је метода изузимања, што значи да се тај доходак неће опорезивати – објаснио је Легац.

Повољности

Грађани који добровољно пријаве иностране приходе биће ослобођени од камата и прекршаја на неправовремено плаћање пореза и доприноса, те ће се при њиховом опорезивању, без обзира на раздобље у којем су приходи остварени, примјенити тренутно важећи прописи, а који су знатно повољнији:

– увећани лични одбици уз ниже стопе пореза на доходак (10%, 20%, 30%) те проширени порески разред за примјену стопе од 20% (до 360.000 куна);

– умањење пореске обавезе за 50% за пензионере по основи пензије;

– умањење пореске обавезе за 50% за потпомогнута подручја И. групе и Град Вуковар;

– умањење пореске обавезе за младе на основу дохотка од несамосталног рада на дио пореске основице на коју се плаћа порез по стопи од 20% (до 25 година живота за 100%, од 26 до 30 година живота за 50%);

– уз укинуто опорезивање дохотка од осигурања.​

Рок за пријаву пореских резидената је до краја фебруара, преноси Српска инфо

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана