Двојица вијећника Хрвата траже да се Врховине прогласе САО Крајином?!

Два вијећника из Врховина, независни Миро Матијевић и ХСС-ов Славен Орешковић, поднијели су захтјев да се Општина Врховине, која се налази усред Лике и за вријеме  рата је, како у Хрватској истичу била под жестоком агресијом и окупацијом српске војске, преименује ни више ни мање него у САО Крајин, преноси Нови лист.

Директан повод за необичан захтјев Матијевића и Орешковића вишемјесечно је одбијање начелника Врховина Милорада Делића из СДСС-а да јавно, путем локалних медија, прије свега Радија Оточац, осуди писање четничких графита у засеоку Чорци насељеном Хрватима. Иако је Општинско вијеће још прије неколико мјесеци донијело одлуку којом се Делића обвезује на осуду писања увредљивих четничких графита, он каже да то грешком није провео. Но истиче још један занимљив детаљ.

– Треба знати, уосталом, да је један Хрват нацртао те четничке графите, а не Србин, казао нам је СДСС-ов начелник Врховина Милорад Делић који је на једном локалном порталу изјавио да »не зна ко је то написао али зна да то нису били Срби«. Његов предсједник Општинског вијећа, СДСС-овац Никола Иванчевић, каже да је Делић вјеројатно, како је јако запослен човјек, заборавио на објаву јавне осуде четничких графита.

Пребројавање зрнаца

Независни вијећник Миро Матијевић, који је недавно био успјешно ангажован у разоткривању криминала и насиља из дијела ромске заједнице према припадницима и српског и хрватског народа, сматра да је ријеч о опасној замјени теза којом се релативизује понашање појединаца и група из већинског српског народа.

– Тачно знам, именом и презименом, тко је исписао четничке графите: један дјечак који је српског поријекла и у Врховинама је био на празницима, а с њим је у исписивању графита била једна дјевојка такођер српског подријекла, каже Матијевић. Према његовом мишљењу такви испади нису случајност, јер дјеца су малољетна и нису кривично одговорна, а понашање одговорних у Опћини показује да нема случајности.

– Дјеца слиједе размишљања својих родитеља којих није немали број у покушају остварења одређеног плана СДСС-а на овом подручју. Овдје је СДСС политичко-интересна банда којој је циљ провођење насиља и провоцирања по Врховинама како би се додатно нарушили међунационални односи и проводила протухрватска политика, каже Матијевић те објашњава како се противхрватска политика може изразити и бројчано.

Он тврди, наиме, како је према попису становништва из 2001. у Врховинама било 498 Срба и 348 Хрвата. Само десетак година касније, 2011. број Срба се повећао на 1.108, а Хрвата пао на 176. У постоцима: Хрвати су за само једну деценију са 38 пали на једва 12 посто.

Фалсификовање пописа

Према Матијевићу, један од разлога повећања броја Срба, а смањења броја Хрвата – фалсификовање је пописа.

– На мојој независној листи за локалне изборе било је десет особа, од чега се њих пет изјашњавало Хрватима, а пет Србима. Међутим, на изборним листама уз имена мојих кандидата намјерно су се појавили криви подаци о националности, и то тако да су Срби остали Срби, а број Хрвата се смањио. Двије госпође више нису биле Хрватице него им је у рубрици националност наведено »непозната«, док је један кандидат постао Албанац, каже Матијевић.

Један од тих кандидата којем је промијењена националост је Марцел Орешковић, младић из Врховина који се, каже, као и цијела породица, одувијек изјашњава Хрватом.

– Ја сам Хрват, обичан и ни по чему посебан, али Хрват. Не знам као сам могао постати Албанац, каже Орешковић.

У попису становништва Петар Јовић , који је прије 52 године из Лике отишао пут Канаде па се недавно вратио, желио се декларисати онако како се осјећа – Канађанином агностиком.

– А кад оно и ја сам по попису требао постао Србин! Како, није ми јасно, осим што могу закључити да је СДСС који је проводио пописе, манипулирао чињеницама код изјашњавања грађана око националног опредјељења. Точно ћу вам рећи како је било. Дошао је к мени СДСС-ов предсједник Опћинског вијећа Врховина Никола Иванчевић и питао ме за националност и вјероисповјест. К'о из топа сам му рекао: Канађанин-агностик. А он ће мени: ти си Србин-православац. У статистици сам постао оно што нисам - Србин, каже Јовић с којим се Никола Иванчевић не слаже.

– Тај Јовић, брате, лаже, кратко каже Иванчевић којег демантује Миро Матијевић , који је случајно био присутан његовој посјети те га је чак и вербално напао због притиска да се Јовић мора изјаснити као Србин.

Кривично дјело?

Матијевић сматра да се наводна фалсификовања раде с циљем да се кроз пописе приказује што мањи број Хрвата, испод 15 посто, како не би реализовали право на свог замјеника Општине. Управо зато недавно је поднио кривичну пријаву против Милорада Делића и Николе Иванчевића, међу осталим и због сумње у фалсификовања пописа становништва и пописа бирача.

– Пописи су се кривотворили како би се умањио број Хрвата. То могу и доказати, каже Матијевић. Тврди да се Врховине под СДСС-ом годинама припремају за нешто што је сигурно усмјерено против хрватских националних интереса и хрватског народа који тамо живи.

– Од Врховина се ствара изолирана средина, гето у којем је и поштен српски народ препуштен на милост и немилост криминалцима који тамо проводе непријатељску политику сличну оној чије посљедице још сви трпимо. Само што су овај пут перфидније и квалитетније организирани него почетком деведесетих. И зато сматрамо да је оправдан наш захтјев да се Врховине преименују у САО Крајину, јер се тиме признаје реално стање и ствари називају правим именом, каже Матијевић уз појашњење како с индигнацијом одбацује све тврдње о томе да је србомрзац. Прилаже и доказ: на његовој листи пола кандидата били су Срби. И у шетњи Врховинама, у што смо се могли увјерити, прилазили су му Срби с отвореним молбама да им помогне око проблема које имају с опћинским властима и СДДС-ом.

Начелник Општине Милорад Делић пак има супротно мишљење.

– Он не помаже Србима, он није човјек одавде него се доселио из Сплита и сада ремети суживот који овдје постоји стољећима. Од Државног одвјетништва ћу затражити да испита Матијевићеве наводе о Врховинама као САО Крајини па да видимо има ли у томе елемнената казненог дјела, каже Делић с чијим мишљење се сложио и његов предсједник Опћинског вијећа Никола Иванчевић који »не може ни замислити да нетко може повезивати Врховине са САО Крајином«.

Спорни пут и двориште

Радојка Вукмировић , која је српске националности и рат је провела у избјеглиштву у Београду, а послије у Загребу, живи у непосредној близини Милорада Делића. Њена је стогодишња кућа удаљена од његове можда 400 метара. Насупрот куће, на удаљености од десетак метара, налази јој се штала и мало складиште. Између се, дакле, налази двориште на којем она борави или се окрећу возила особа које је посјете. Управо то њено двориште занимљиво је СДСС-овом начелнику Милораду Делићу који си пролазећи кроз њега скраћује пут до два ки километра удаљеног Славка Тртице с којим се бави туризмом.

– Делић је кривотворењем одређених потписа направио пут којим без моје сугласности прелази кроз које мало имање. Тешка возила која су пролазила на три, четри метра од куће, направила су велика оштећења. Зидови су ми попуцали па се бојим да ће се кућа само урушити. Жртва сам његових пословних планова по којима он преко мојег дворишта жели трајно повезати свој пансион са земљиштем његовог партнера који је добио 47 хектара опћинског земљишта у закуп и заједно се баве туризмом. Колико је мени познато, чак 100 хектара је подијељено између чланова СДСС-а, њихове родбине и пријатеља. На тој земљи је некад била опћинска пољопривредна задруга која је угашена, а сада на њој неки остварују големе потицаје. Очито им ја сметам па се зато Делић према мени понаша ружно, агресивно, шеће мојим имањем као да је његово, нешто премјерава. Да се заштитим од таквог криминала и лоповлука који долазе из Опћине Врховине, ставила сам ограду. Хтјела сам спријечити даљњи пролаз. Онда је с њим дошла полиција која га је заштитила, а мене јадну и стару са сестром и братом на силу су извукли из дворишта. Стала сам на своју ограду и рекла им: Не може даље. Макнули су ме, а ја сам од шока завршила у болници. Прије четири мјесеца кроз моје двориште пројурио је камион. Готово да ме ударио. Скакањем сам се једва спасила, каже Радојка Вукмировић те потврђује да јој је у помоћ против моћних појединаца из власти први притекао, кад јој је као немоћној жени која ту сама повремено живи с братом помоћ затребала, управо Миро Матијевић.

Инсцениран случај

– Док се он није појавио, два пута је Делићу асистирала полиција да би се након истраге утврдило да је Делић полицију довео у заблуду и сада га се казнено гони. Матијевић од мене ништа није тражио, ништа му није било тешко, а пуно нам је помогао, каже Вукмировић. Игром случаја СДСС-ов предсједник Извршног вијећа Врховина Никола Иванчевић блиска је родбина Радојке Вукмировић.

– Она ми је блиски род, ал' кад каже ово што каже и кад тако размишља о начелнику Делићу, е онда ми више није род, јавно се одрекао Иванчевић своје рођакиње. Начелник Делић тај сукоб са Радојком Вукмировић, женом српске националности – релативизира.

– Све ће се то ријешити, случај је инсцениран. Тај пут је уцртан у просторном плану прије него што сам постао начелник. Једино што још није све имовинско-правно ријешено, каже начелник Врховина којем је проблем створио и његов замјеник, иначе равнатељ опћинске књижнице која углавном не ради. Та је особа, наравно, из СДСС, а терете је за проневјеру.

– Мој је замјеник направио прекршај с новцем. Још му се не суди, јер се чека очитовање ДОРХ-а, каже Делић.

И тај је случај доказ да је у Општини Врховине нешто труло, да су људи незадовољни, међусобно сукобљени, а да је у позадини, или првом плану, овисно како ко то гледа – владајућа политика. Делић пак за све одговорним сматра Матијевића, човјека који је дошао са стране, али којем се, хтио то Делић признати или не, чак и локални Срби јављају и моле га за помоћ.

У кривчној пријави коју је поднио против Милорада Делића и Николе Иванчевића, Миро Матијевић је навео и да је врх СДСС ултимативно тражио од одређених особа да напусте политичке странке у којима су се дотад налазиле те да пређу у СДСС, чиме би те особе или добиле или задржале постојеће послове. Делић то сматра нетачним. Тврди да је то лаж, јер »СДСС се не бави политичким уцјенама радним мјестима«.

Милорад Делић је под јаким ударом дијела становника Врховина, и то без обзира на њихову политичку и националну припадност. Чињеница је да постоје бројни докази да се фаворизују СДСС-у лојални Срби. Али је исто тако чињеница да бројни Срби не подржавају политику СДСС-а и Милорада Делића. Делић је пак склон закључку како Србин никада не може бити чист.

– Ако му се и не може, опет му се треба нешто пришити. И то само да би се неком морао правдати. А ја се сигурно нећу правдати Мири Матијевићу, каже Делић који одбацује и помисао да му се име налазило на тјералицама у Србији због наводног криминала, о чему је у казненој пријави против њега писао Миро Матијевић, опћински вијећник који му је загорчио живот.

Уставна права

Матијевић сматра да већ чињеница да нема сувислог одговора на конкретне оптужбе указује да је захтјев за проглашење Врховина САО Крајином оправдан.

– Коментаре Делића о Србима као увијек кривима сматрам фолклором који треба по добро разрађеним клишеима зауставити све остале приче о њиховом криминалу и шовинизму. Обећајем да им то овог пута неће проћи и да је готово с аболицијама те да ће коначно почети одговарати пред законом као и Хрвати. Нажалост је ноторна чињеница да Хрвати немају, а требали су имати, мањинског замјеника начелника Опћине. Делић нема одговор зашто је то онемогућавао те и даље онемогућава. То је наше уставно право и док се то не ријеши зват ћу полицију на сваку сједницу Опћинског вијећа које ћу пријављивати као нелегалан скуп. Све док се хрватски устав и закони не буду проводили у Врховинама, и даље ћемо инзистирати на промјени назива у САО Крајину, каже Матијевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.