Драго Пилсел: Ђукановић планирао да злоупотреби папу

Хрватски новинар и теолог, Драго Пилсел, апеловао је данас да се што прије приступи измјенама Закона о слободи вјероисповијести које би проистекле из дијалога државе и представника свих традиционалних вјерских заједница у Црној Гори, и да црногорска држава и СПЦ, уз подршку Венецијанске комисије и ЕУ, закључе уговор којим би се трајно ријешило питање дјеловања СПЦ у тој држаиви.

Став Пилсела је да усвојени Закон о слободи вјероисповијести директно задире у право својине, које је загарантовано Уставом Црне Горе, као и бројним међународним уговорима и конвенцијама, које је та држава потписала или којима је приступила, укључујући и Европску конвенцију о људским правима и Споразум о стабилизацији и придруживању ЕУ.

“Сматрам важним, јер су неки хрватски грађани и мени блиске особе, нажалост, недовољно упућене, потписале текст који је саставила београдска људскоправашка активисткиња Соња Бисерко, да се истакнути појединци и представници различитих интересних група ''суздрже од неистините интерпретације и манипулације историјским, правним и политичким чињеницама, која за резултат има даљњу ескалацију и антагонизацију, већ ионако у великој мјери подијељених друштава у овим државама''“, истиче Пилсел у тексту објављеном на хрватском порталу Аутограф.

Указао је да Црна Гора овим путем директно утиче на питање статуса религијских заједница припремајући терен за потискивање Српске православне цркве и промовисање друге вјерске заједнице, неканонске Црногорске православне цркве путем задирања у имовинска права прве што је, како каже, у јавности више пута у претходним мјесецима најављивано од највиших представника државе Црне Горе.

Овакво дјеловање је, истиче, у супротности с начелом одвојености државе и религије, као једним од основних начела на којима су саздане савремене демократске државе.

Одредбе Закона које се тичу својине над имовином су, каже Пилсел, у супротности и са тумачењима и ставовима Европског суда за људска права, у вези са случајевима који су се тицали имовине која је настала прије формирања савремених држава.

Ђукановић је, наводи Пилсел, замислио да у Закону може ограничити оне вјерске заједнице које имају сједиште изван Црне Горе па, и то је прошло неопажено потписницима текста Соње Бисерко (и њој самој).

Сматра да би црногорског предсједника ваљало подсјетити да Барска надбискупија и Которска бискупија (тренутно без ординарија јер барски надбискуп управља которском дијецезом) морају да слушају, али не, како каже, “патријарха” Милу Ђукановића већ римског бискупа, папу Фрању.

Као кључно Пилсел износи да постојећу ситуацију најбоље користи и (зло)употребљава црногорски предсједник Мило Ђукановић за остварење својих циљева. “Реализирајући своје циљеве у вези са ЦПЦ Ђукановић је злоупотребио чланство у НАТО-у и интелектуалце из региона покушавајући да дезинформишући јавност у регији измишљајући опасности могућег преношења сукоба у региону скривајући иза тога своје праве намјере у вези ЦПЦ”, навео је Пилсел.

Очигледно је, истиче, да је Ђукановић и овога пута филигрански процијенио када треба усвојити закон. “Црногорски предсједник Законом изазива нове дубоке подјеле у Црној Гори и игра на карту националистичких сукоба неби ли мобилизовао своје бирачко тијело, јачао своју позицију (угрожену страховитом корупцијом коју он представља) и обезбједио што бољи пласман на парламентарним изборима”, указује Пилсел.

У ту сврху је, наводи, испланирао чак и да злоупотреби папу Фрању.

“Сироти Ђукановић не схвата да Света Столица гаји озбиљне односе са Српском православном црквом и особито цариградском патријаршијом гдје је Вартоломеј јасно рекао да неће признати дружину рашчињеног и екскомуницираног Дедеића, главара тзв. Црногорске православне цркве”, каже Пилсел.

Указује и да озбиљни геополитички аналитички центри, попут ИФИМЕС-а, предвиђају да би у плановима Ђукановића било унијаћење ЦПЦ, то јест да сачува литургију али да буде послушна римском бискупу.

“Сматрам да ће митрополит Амфилохије и предсједник Ђукановић пронаћи компромис, што судским поравнањем и пресудама, што директном нагодбом. Неће то бити изузетак, нити је то нека нова чињеница у њиховим вишедеценијским међусобним односима. Јер, знамо добро, да није било подршке господина Амфилохија, не би било ни предсједника Ђукановића нити независне Црне Горе”, навео је.

Истиче да Закон има дискириминаторни карактер, он је неуставан, нарушава појединачна и колективна права, како Српске православне цркве, тако и грађана Црне Горе.

“Као такав, овај чин манипулације религијским осјећањима има огроман дестабилизаторски потенцијал, нарочито у етнички мјешовитим срединама,

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.