Дојче веле: Вучић угрожава хрватски примат на Балкану?
Загреб, Београд - Успон Александра Вучића на предсједнички трон утицаће на односе Загреба и Београда, прије свега на европској сцени. Хрватска се поставља као патрон у региону јер је већ чланица, али би јој Вучић могао бити изазов, оцјењује "Дојче веле".
Српски предсједнички избори нису побудили велики интерес у Хрватској која се и сама спрема за локалне изборе. Став грађана се креће од "што даље од Србије" па до "имамо ми и својих проблема". Тек је проглашење изборне побједе Александра Вучића испровоцирало реакције хрватског дијела друштвених мрежа које можемо смјестити у двије фиоке: на првој би писало "на истоку ништа ново", а на другој "ругали бисмо се Србима да и код нас није једнако лоше", додаје се у тексту.
Управо ову тезу о сличним политичким ситуацијама у разговору за DW одбацује политички аналитичар Давор Гјенеро.
Каже, Српска напредна странка (СНС) има апсолутну већину у парламенту, влада је коалициона само зато што СНС на тај начин дистрибуира одговорност за владине потезе, а тиме се задовољавају и неки међународни интереси.
"Рецимо, позиција Русије која штити интересе Ивице Дачића у тој влади. Србија има систем једне доминантне политичке странке. Председавање државом преузима председник те странке, а то значи да се Србија враћа у својеврстан председнички модел", објашњава Гјенеро.
Он сматра да ће највјероватније будући премијер – а готово је сигуран да ће то бити жена – бити тек техничка особа која ће на неки начин импресионирати Запад, док ће се Русија задовољити неким другим уступцима.
"Кладио бих се да ће премијерка бити Ана Брнабић. У таквом систему премијер није више политичар у правом смислу речи. У тим околностима Вучић формално вођење владе не може препустити некоме ко је лидер фракције унутар његове странке нити то може препустити Дачићу који долази из мале вазалске странке која се формално назива коалиционим партнером", каже аналитичар.
У Хрватској је такав сценарио ипак немогућ, објашњава Гјенеро. У Банским дворима су стварни коалициони партнери. Хрватска демократска заједница (ХДЗ) не може формирати парламентарну већину без Моста нити доносити парламентарне одлуке. Сличности, каже, има само у томе што у Србији опозиција не постоји, а у Хрватској је она изразито ослабљена и без политичких идеја.
"Највећа Пленковићева опозиција је десна фракција ХДЗ-а", анализира Гјенеро.
Вучић се с Грабар-Китаровић симболично сусрео средином 2016. године. Потписали су и Декларацију о унапрјеђењу односа која до данас није дала плодове. Многи су тада критиковали асиметричност тог састанка, будући да је с једне стране била предсједница с малим овлашћењима, а с друге тадашњи мандатар. У будућности би њихова комуникација могла бити с истог нивоа, али не и са сличне позиције моћи, пише "DW".
"Вучић је, за разлику од председника Николића, од почетка врло пријатељски прихватио избор Грабар-Китаровић. Био је на њеној инаугурацији на којој није било Николића и од тада се говори о могућој сарадњи", каже Гјенеро.
Али хрватска предсједница ипак има друге приоритете и јасно је да у свом животопису не жели неформалну титулу краљице Балкана.
"Односи Загреба и Београда у новим околностима, поготово у контексту црногорског приступања НАТО, постају односи НАТО-а и руских савезника на Балкану. Очито је да Русија и Запад на Балкану воде врло озбиљан сукоб. Фокус председнице су одбрана и национална безбедност. Она ту гради темељ за своју будућу међународну каријеру. У том контексту би јој Вучић могао постати додатно занимљив" додаје аналитичар за "Дојче веле".
Хрватски грађани од Вучића не очекују искрено позитивне сигнале па "танак лак немјешања у послове сусједне државе" често пробија презир према новоизабраном предсједнику. Тај је сентимент потенциран Вучићевим предизборним порукама у којима је Хрватску оптуживао за бујање фашизма и усташтва. Јер, јавност га и даље види прије свега као политичког потомка Војислава Шешеља који је и на дан избора одаслао низ простачких порука према предсједници Грабар-Китаровић уз најаву да Хрватска за 20 година неће постојати.
Вучић као миљеник Европске уније
"Тешко да ће Хрватска икада Вучићу, условно речено, опростити његову прошлост. Али се мора забринути због позиције коју таква проруска ауторитарна Србија, захваљујући Вучићу, добија унутар Европске уније. Очито је да је ЕУ одлучила да у идућих 20 година нема проширења према западу Балкана. С Вучићем је нашла модус како не прекинути односе с тим простором, а задовољити интересе који произлазе из замора од проширења", каже саговорник "Дојче велеа".
Гјенеро сматра да је то опасно за Хрватску, јер је Унија у таквим околностима преузела стратегију стварању царинске уније на Западном Балкану. Тиме се Хрватској затвара приступ том тржишту, али и сужава политички утицај у БиХ те претвара тај простор у вазалну зону Вучића и Русије.
Може ли Вучић бити корак испред Пленковића? Његову политичку спретност илуструје и податак да је мостарски састанак с хрватским премијером искористио као побједнички бонус у изборној ноћи. Управо је од њега хрватска јавност дознала да јој премијер идући дан одлази на тај састанак како би разговарао о посрнулом Агрокору који је краке пустио широм региона. И у чијем се спашавању преплићу руски и интереси хрватске владе, пише "DW".
"Вучић је једном мјесечно у Бечу. Међу првима су му честитали канцелар Кристијан Керн, министар Себастијан Курц и европски комесар Јоханес Хан. Врхунац његове кампање је био вишесатни разговор с канцеларком Ангелом Меркел. То значи да Србија у овим тренуцима преузима својеврсну позицију политичког изабраника Немачке и Аустрије. У таквим околностима Загреб мора бранити своје интересе и комуницирати с тим Вучићем, какав год он био", додаје Гјенеро.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
