Дојче веле: Сиромаштво пријети Хрватској

"Стандард становништва ће падати сљедећих неколико година под утицајем раста цијена енергената, шокова у ланцима снабдијевања, као и повећања приватног задуживања, кредитирања и неконтролисаног штампања новца", процјењује др. сц. Маринко Шкаре, ректор и професор на пулском Свеучилишту Јурја Добриле.

Хрватско становништво је погодио раст цијена плина, горива и електричне енергије и прије избијања рата у Украјини и економских посљедица које тек слиједе, а због несташица на свјетском тржишту још је лани почело значајно поскупљење хране.

Влада је тај цјеновни удар ублажила пакетом мјера у склопу којих је снизила ПДВ на енергенте и одређене намирнице. Саговорник DW сматра да ће ефекти тих мјера бити занемариви: "То је као салди  (попусти) од 50 одсто на тршћанском Ponte Rossu у прошлом вијеку. Укључују двије мајице, а све остало је по нормалној цијени. Иста ситуација је и с ПДВ-ом: пашће цијене убруса и салвета, а расти цијене свих нужних добара широке потрошње која грађани купују. Цијене хране и енергената ће расти без обзира на владин пакет и то повећање цијена већ је укалкулисано у инфлацију и цијене. Сви знамо да ће храна и енергија још поскупјети, у оптимистичном сценарију од 10 до 15 одсто", каже Шкаре.

Брод тоне, а уводи се евро

Жалости чињеница, додаје, што Хрватска готово у потпуности зависи од туристичке сезоне и ни о чему другом: "Некад респектабилна привреда темељена на индустрији претворила се у Доминканску Републику или Малдиве. Мјере морају ићи према енергетској самодостатности (ЛНГ, солари), уз пролонгирање увођења евра", сматра пулски економист.

Наиме, према његовим ријечима, увођење европске валуте од почетка 2023. године донијеће Хрватској даљи талас инфлације.

"Искуства осталих земаља показала су да је раст цијена на годишњем нивоу након увођења евра био у просјеку 2 до 2,5 постотних јединица. Наравно да није прави тајминг за увођење европске валуте јер једини инструмент који имате у борби против инфлације јест монетарна политика, а без куне монетарна политика се проводи у Европској централној банци (ЕЦБ), а не у Хрватској централној банци (ХНБ)", вели он. По његовом мишљењу, јединствена монетарна и фискална политика на нивоу ЕУ само је још један економски мит.

"Привреде Италије, Њемачке, Ирске, Француске немају готово никакве сличности с хрватским. Како ћете онда рјешавати проблем инфлације у Хрватској путем ЕЦБ-а? Осим тога, ЕЦБ је најгори од свих, брод тоне а музика и даље свира, новац се штампа, камате су на историјски најнижим нивоима, а инфлација дивља", каже Шкаре.

Кад говори о оптимистичној варијанти, предвиђа постојећи ниво инфлације у идуће три године. Но, уколико рат у Украјини ескалира и дође до енергетских и трговинских ратова, сматра да нема граница расту цијена у идућим годинама.

Чак и кад би евро био више од практично тек обрачунске јединице, нема те земље у којој цијене нису експлодирале кад се увео. А и највећи заговорници евра ће брзо схватити како ЕСБ има и већих брига од Хрватске.

Све указује на дубоку кризу

"Свијет није никад ближи био новој великој депресији, могуће већој од оне из 1929. године. Нажалост, сви узроци кризе из 1929. су пред нама: могући колапс бурзи (неконтролисано штампање новца) и свјетске трговине (пандемија и рат у Украјини), неприлагођене политике влада широм свијета и потенцијални пад међународног кредитирања и задуживања, будућа монетарна контракција, паника банака и банкроти", каже Шкаре.

Сматра да би реални стандард хрватских грађана могао пасти и до 30 одсто, а уколико украјински рат потраје и не дође до промјене политике ЕЦБ-а, сматра да је могућ пад и до 50 одсто. С друге стране, каже да нема простора за раст плата и пензија у мјери у којој би то ублажило пад реалног стандарда због раста цијена јер би то довело до хиперинфлације и стагфлације у досад невиђеним размјерима.

Све скупље, а приходи исти

Паралелно с инфлацијом, расте и број грађана који живе на рубу сиромаштва, али и оних који су због дугова доспјели у блокаду: према посљедњим подацима Финансијске агенције, више од 240 хиљада грађана блокирано је због доспјелог дуга од чак 24,8 милијарди куна с каматама. Крешимир Север, предсједник Независних хрватских синдиката, подсјећа да је стандард хрватских грађана био силно угрожен и прије лани покренутог таласа поскупљења.

"Према Државном заводу за статистику, око 27,2 одсто мјесечног трошка просјечног хрватског домаћинства отпада на храну и безалкохолна пића, а 17,7 одсто на трошкове становања који укључују и  енергију. Будући да су то подручја у којима су поскупљења била изразита, онда је јасно да то узрокује изузетно јак удар на све шири круг грађана. Како се спуштамо с приходима наниже, тако удио трошкова хране и безалкохолних пића расте на више од 40 или чак 50 одсто, а трошак становања на више од 30 одсто. Посебно су угрожена домаћинства у руралној средини, самачка и пензионерска те она с више дјеце, незапослени, болесни...“, набраја Север.

Држава не може зауставити тржиште

Стопа ризика од сиромаштва за 2020. годину износи 18,3 одсто, а будући да ти службени подаци солидно касне, стварно стање је пуно горе, сматра саговорник. Реално је очекивати даљи талас поскупљења цијена хране, превоза, становања, а посљедично и других добара.

"Уз мјере које је подузела, влада нема пуно механизама на располагању. Може се још нешто мало направити на подручју трошарина за гориво, може се ПДВ на електричну енергију са садашњих 13 спустити на пет одсто. Међутим, кад је ријеч о спуштању ПДВ-а, примјерице на нафтне прерађевине, нема никаквих гаранција да ће, управо због слободе формирања цијена, доћи до њиховог смањења уопштее или барем у дијелу обима који се 'отворио' кроз олакшање тога порезног оптерећења".

Кад је ријеч о могућем замрзавању цијена неких стратешких намирница, може доћи до умјетно изазваних несташица јер продавач не жели нити нудити те производе зато што му се таквим цијенама умањује добит, закључује Крешимир Север, преноси Дојче веле.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.