Дојче веле: Ковач на » рапорт « у Берлин због Србије
Берлин - У Хрватској оштре реакције на ставове њемачког посланика који је критиковао Загреб, политичари умањују значај, док медији сумњају у вјеродостојност интервјуа.
Ипак, Гунтер Крихбаум у свом ставу није усамљен.
Демохришћанин који у овом сазиву Бундестага води Одбор за европске послове, оштро је критиковао хрватску блокаду приступних преговора Србије рекавши да очекује „да државе које су у питању ријеше проблеме између себе, а не да Европска унија буде злоупотребљена у те сврхе".
Изводе из интервјуа пренијели су водећи српски и хрватски медији, а у Хрватској су се огласили и неки значајни политичари.
„То није став Њемачке и Еуропске уније него је то став једног њемачког политичара који се, бојим се, у нашим медијима из одређених разлога предимензионира", рекао је новинарима Жељко Рајнер, председник хрватског Сабора (ХДЗ).
Нагласио је да је у питању став „једног јединог" политичара и да „Хрватска од својих ставова неће одустати". Рајнер је додао да се сјећа изјава „тог истог господина" о уласку Хрватске у ЕУ, али није рекао на које тачно изјаве „тог господина" мисли.
Крихбаум је у више наврата критиковао Хрватску због такозваног „закона Перковић", закона којим је Загреб покушао да заштити своје држављане од изручења трећим земљама.
На крају је Јосип Перковић, бивши агент Удбе, ипак изручен Њемачкој због сумње да је умијешан у убиство хрватског емигранта Стјепана Ђурековића 1983. код Минхена. Поводом спорног закона у Хрватској је Крихбаум писао и Европској комисији и тај је притисак на крају уродио плодом.
Намјера Жељка Рајнера, значајног политичара хрватске Домољубне коалиције, да оштре реакције из Њемачке одбаци као став „једног јединог" политичара у овом случају не стоје: како Дојче веле сазнаје од извора из њемачког Бундестага, представници сва четири тамо заступљена посланичка клуба реаговали су „веома изнервирано" на хрватску блокаду приступних преговора Србије и ЕУ. У ставу су, каже наш извор, уједињени посланици владајућих демохришћана и социјалдемократа, као и опозиционих љевице и Зелених.
О озбиљности ствари свједочи и позив хрватском министру спољних послова Миру Ковачу да се током маја појави у Одбору Бундестага за Европске послове, незванично сазнаје Дојче веле.
„Вјерујте, изузетно је ретко да Одбор позива представнике страних држава да се изјасне", каже извор. Позив је у Загреб упућен у четвртак (14. април), а званичног одговора за сада нема. Док је био амбасадор у Берлину (2008-2013), Ковач се, каже извор, много пута жалио на словеначку блокаду Хрватске због граничног спора у Пиранском заливу.
„Тада је имао нашу подршку и обећао је да се Хрватска неће понашати попут Словеније. А сада видимо да се тако понаша", рекао је извор Дојче велеа.
Иначе, хрватски шеф дипломатије прошле седмице није имао времена за интервју са дописником Дојче велеа већ су из његовог кабинета предложили „писани интервју, уз ауторизацију" – што је форма испод новинарских стандарда DW-а. Но од тада је Ковач у више интервјуа за хрватске медије поновио да Хрватска од Србије захтjева само испуњавање критеријума јер се ради „о вреднотама које чине идентитет наше еуропске обитељи". Чињеници да Хрватска није успjела да убиједи ни Европску комисију нити било коју другу чланицу ЕУ у своје разлоге Ковач није посветио много пажње, поновивши да „о напредовању према чланству у Еуропској унији одлучују земље-чланице, значи и Хрватска".
Ако се вратимо на изјаву предсједника Сабора Рајнера да се наводи Крихбаума о Хрватској „предимензионирају" („Ја сам погледао наслове и управо се то ради"), онда она није потпуно погрешна. Јер чак и угледни медији су, преносећи интервју DW-а, тежили да ствар представе драматичнијом него што јесте. Популарни хрватски Тпортал је коректно пренио изводе из интервјуа уз наслов: „ЦДУ-овац нарибао Хрватску због блокаде Србије". Јутарњи лист на свом порталу пише под насловом „Жестока пријетња из Берлина 'Блокирате ли српски улазак, остат ћете без новца из ЕУ!'" Иако под наводницима, читањем интервјуа се лако утврђује да Крихбаум ама баш нигдје није поменуо новац ЕУ нити могућност да Хрватска остане без њега.
Новинару портала Јутарњег листа Роберту Бајрушију било је „професионално занимљиво" да Крихбаума „новинари нису питали о проблематичној универзалној јурисдикцији, што је средишња примједба Хрватске према Србији". Занимљиво је заправо да су Бајруши и његови уредници превидјели да је универзална јурисдикција ословљена у два новинарска питања, на која је Крихбаум децидирано одговорио да нема разумијевања за хрватску блокаду. Није рђаво знати да је Њемачка једна од земаља које практикују универзалну надлежност у питањима ратних злочина, злочина против човјечности и геноцида – без обзира на то гдје су на свијету злочињени почињени, те које је држављанство осумњичених и жртава.
Најдаље је отишао опскурни портал Директно.хр у тексту „Неауторизирани интервју Гунтера Крихбаума створио помутњу". Преносећи интервју и реакције предсједника Сабора, пише да се „одмах огласио и Др. Карлстен Бухоц", шеф берлинског уреда њемачког посланика Крихбаума. Бухолц је, пише тај портал, рекао да су се у преводу (Крихбаумовог интервју са њемачког) „очито догодиле нејасноће, тј. како се највјеројатније ради о неисправно преведеним формулацијама". Осим чињенице да је име Крихбаумовог шефа уреда пренијето погрешно (зове се Карстен, а не Карлстен), има још једна битнија ствар: нити се неко с портала Директно обратио господину Бухолцу нити је он изнио сумње у вјеродостојност превода на српски, тј. хрватски. То је за Дојче веле рекао сам Бухолц.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
