Дојче веле Истина је вода дубока, али је у Книну још дубља

Дојче веле
Дојче веле Истина је вода дубока, али је у Книну још дубља

Книњани су на недавним изборима окончали дугогодишњу владавину ХДЗ-а и изабрали промјене, пише Дојче веле.

Книн се сада налази у осјетљивом тренутку, када промјене још нису превладале, а старо још није потпуно поражено.

Тог врелог поподнева, када је Книн поновно био најтоплији град у земљи, није било једноставно пронаћи саговорнике на опустелим улицама, а камоли наговорити их на разговор о политичкој ситуацији у граду, након побједе независне листе новог градоначелника Марка Јелића који је срушио 22-годишњу непрекидну владавину ХДЗ-а.

"Рећи ћу ти све, али не смијеш објавити моје име. Јер, како каже она пјесма, истина је вода дубока, али у Книну је још дубља", неумољив је био један кнински пензионер док је у парку преко пута градске управе поподневну врелину покушавао ублажити млазом хладне воде. Он, каже, вјерује да ће Марко - како сви Книњани са којима смо разговарали називају новог градоначелника - заиста покушати нешто да промијени у граду у којем се мало тога промијенило у послљедње двије деценије, иако није сигуран да ће у томе и успијети. Његово инсистирање на анонимности, међутим, као да буди сумњу у успјех промијена, свједочећи о вечној потреби незамијерања локалним моћницима.

Недодирљива Јосипа Римац

Ивана Јуришић, 50-годишња Книњанка, нема љепих ријечи за досадашњу ситуацију у граду, у којем, како каже, није било могуће напредовати без партијске књижице ХДЗ-а. Ивана се 1997. године са породицом у Книн доселила из Загреба. Као пољопривредна инжењерка ради за тек нешто више од три хиљаде куна, а више од ње зарађује њен супруг Роберт Јуришић, музичар, поготову у вријеме туристичке сезоне. Имају троје дјеце. Они су свједоци колапса модела по којем је функционисао Книн посљедњих 20 година, заснован на социјали и рјешавању стамбеног питања, без покретања економије и активирања градских ресурса.

Ивана потврђује како је егзодус младих из Книна, из којег се у само неколико година одселило око пет хиљада људи, видљив на сваком кораку: "У вријеме када је мој старији син кренуо у школу 1997. било је седам првих разреда, а 2003., кад је млађи кренуо у школу, била су само четири разреда".

За новог градоначелника каже да је све оно што његова претходница није била: Он је стручан, способан и приступачан, док је Јосипа Римац била "недодирљива". "Вјерујем да ће Марко нешто направити. Чега год се прихватио, успио је. Окружио се способним и стручним људима, без обзира на националност. Он стварно живи и воли овај град, који ипак има перспективу: близу је Рошки слап, Бискупија, а сваким даном све је више туриста", каже нам оптимистично ова Книњанка. Ипак наглашава да је свијесна да ће они који су гласали за ХДЗ тешко прихватити нову градску власт, премда се Јелићева платформа темељи управо на окупљању и превладавању нетрпељивости и подјела.

Поражен и СДСС

Ни Драгољуб Чупковић, угледни Книњанин, не жели да ћути о осјетљивом тренутку у којем се налази његов град, на прекретници, када промјена још није превладала, а старо још није потпуно поражено.

Чупковић одмах на почетку наглашава да у Книну није поражен само ХДЗ, него и СДСС, који је у коалицији са ХДЗ-ом владао Книном. "Како су радили, тако су и завршили. И једни и други су приватизовали град, а народ је казнио бахатост и непотизам Јосипе Римац, која није ништа направила за Книн, за његову културу и спорт. Изграђена је нова црква, која својим луксузом подсјећа на коцкарницу, док народ преврће по контејнерима. Незадовољство се скупљало годинама и логично је да их је народ на крају казнио", без длаке на језику говори Чупковић. Он је дугогодишњи предсједник културног друштва "Просвјета",а био је и посланик СДСС-а, све док се није разочарао у ту странку. Чупковић је цио рат био у Книну, али није учествовао у побуни, иако су му послије Олује спалили кућу у родном Бендеру код Книна, која ни данас није обновљена. "Ја сам свој на своме, нико није сам себи бирао ни нацију ни вјеру", истиче наш саговорник.

И он бираним ријечима говори о новом градоначелнику: "Он је образован, има добру репутацију и рођени је Книњанин. Ослонио се на младе и образоване људе, а на његовој је листи пет доктора наука, међу њима и два Србина. Но њега занима струка, а не нација. Мислим да је његов циљ отварати нове погоне, али и обновити вриједности и вратити штих који је Книн некад имао. У граду у којем је владао неред и безакоње Марко ће покушати увести ред. Ништа се не може променити преко ноћи, али не сумњам да ће покушати. Питање је, међутим, хоће ли га опструирати, јер је ХДЗ на власти на националној нивоу, а у Книну се још осјећа дух Јосипе Римац и Мирка Рашковића, лажњака који је пуковник Хрватске војске, а водио је касарну у Книну за вријеме САО Крајине. Они су сличан профил, а народ је то препознао".

"Народу је доста подјела"

Многи се прибојавају да ће прослава Олује продубити поделе у Книну, но Чупковић наглашава како је "народ паметнији од наших политичара и доста му је свађа и подјела, коликогод подјеле за политичаре биле уносне". "Ми живимо заједно, међусобно се дружимо, али морамо бити искрени једни са другима. Ја немам исти поглед на Олују као што га има Хрват, но као Србин и Книњанин спреман сам доћи на прославу, а програм прославе Олује ваљало би прилагодити да би био прихватљив за све", каже Чупковић, увјерен да би прослава Олује требала придоносити нормализацији односа, а не подизању тензија и подјела.

И кнински градоначелник Јелић, упитан када ће Срби учествовати на комеморацији хрватских жртава, а Хрвати српских жртава, каже да већ сада имамо спорадичне примјере.

"Спреман сам као Хрват испричати се у своје име и име свог народа свакоме коме је нанесена неправда. То је хришћански, а ако желимо бити хришћани морамо се понашати хришћански. То укључује и признање оног што смо криво направили", каже за Дојче веле Јелић, уверен да Книњани своју енергију више не смију трошити на демагогију и популизам.

"Мислим да смо на добром путу. Грађани су увидјели, без обзира на нацију или вјеру, да овако више не иде. Сви имамо исте проблеме, које морамо превладати отвореношћу и толеранцијом. Ако стално будемо усредоточени на прошлост увијек ћемо пронаћи разлог за сукоб. Већина нас овде слаже се у 98 посто ствари, па зашто се онда стално бавимо са она два посто? Пустимо нека вријеме одради своје и бавимо се оним питањима и проблемима у којима се слажемо и који су нам заједнички", апелује Јелић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана