Дојче веле: Хрватска - темпирана бомба сиромаштва

Хрватска, према објави Европског синдикалног института (ETUI), биљежи највећи пад плата у источним земљама ЕУ за раздобље од глобално-кризне 2008. године до данас, пише Дојче веле наводећи да је као параметар у обзир узето кретање просјечне плате у односу на просјек плата у западним државама ЕУ, односно унутар тзв. ЕУ15.

У наведеном периоду просјечан лични доходак у Хрватској пао је са 43 постотка западноевропског просјека на свега 37 одсто.

Распон у осталим државама истока ЕУ креће се данас од најниже рангиране Бугарске с 18 посто, до Естоније с 42 посто, а преко половине просјека у У15 одскаче једино Словенија, са око 60 посто.

Према становиштима Европске конфедерације синдиката (ЕТУЦ) разлог генералном расту јаза између европско-унијског истока и запада лежи у већем резању радничких права код првих за вријеме кризе, а поред тога, та права су се на западу Европе, у каснијим годинама, брже и лакше враћала према ранијим вриједностима, што је додатно поспјешило увећавање разлика.

О томе се у Хрватској изјаснио протеклих дана Младен Новосел, предсједник Савеза самосталних синдиката Хрватске, рјечима да тој држави пријети озбиљан ризик да при европском врху буде само по бројкама о исељавању.

Економиста и академик Звонимир Балетић рекао је тим поводом за Дојче веле да криза 2008. у Хрватској није била схваћена систематски, него узета здраво за готово, па је и приступ сузбијању био у складу са тим.

"У међувремену смо се некако, и тек донекле, стабилизовали, али још увијек смо далеко од благостања. Не може бити добро ако извезете 200 хиљада људи у кратком року, а по броју незапослених и даље нисмо ни близу нули. Зато говорим само о ниском нивоу економске стабилности. На жалост, погодио сам кад сам прије седам-осам година изјавио да се нисмо примакли путу до стабилизације, а ни данас не могу изјавити нешто много боље", казао је Балетић.

Он је додао да су настрадали првенствено радници и пензионери већине категорија, а опала је куповна моћ, плате су ионако биле мале, а цијене такве какве јесу "нису могле надокнадити пад потрошње".

"Политика није била довољна брана паду домаће производње, осим што се и уопштено ишло на руку увозу. Неки слојеви прошли су боље у кризи, наравно, али хрватска радничка класа, и не само Хрватска, претрпјела је главни удар и терет. Наши људи зато данас масовно траже посао чак и у земљама које су донедавно биле осјетно неразвијеније од нас. А то значи да смо заостали и за већином источноевропских земаља", рекао је Балетић.

Дојче веле наводи да је положај пензионисаних радника још гори од оних који су и даље у радном односу, а по неким мерилима Хрватска стоји лошије чак и у односу на исток ЕУ.

Како се наводи, удео просјечне хрватске пензије износи 37,8 посто и већ је неко вријеме у паду.

"То не желе увијек да признају у Хрватском заводу за пензионо осигурање", изјавила је предсједница Синдиката пензионера Хрватске Јасна Петровић и навела да не може ни да негира чињеницу да је тај размјер у БиХ износи 43 посто, на Косову 47, у Србији 48, у Црној Гори 58, у Словенији 60, у Македонији и Мађарској 62 посто.

Према њеним ријечима, Хрватска је дотакла европско дно, што је и копија укупне политике плата и положаја радника, а притом у посебно лошем положају у Хрватској су жене, јер њима је пропорционално теже него радницама у осталим земљама ЕУ.

"А није нормално нити да је покривеност платама у Хрватској свега 64 посто, док у Словенији чак 92 особе, од стотину њих који су старији од 65 година, прима пензију. Нема пораста стварне радне активности, па нити онда кад се чини да расте запосленост. Нема озбиљне политичке подршке раду и нека нас зато не чуди ако ускоро код нас експлодира бомба сиромаштва",упозорила је Петровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.