Договорен план од 17 тачака за рјешавање мигранске кризе

Танјуг
Договорен план од 17 тачака за рјешавање мигранске кризе

Брисел - Лидери 13 земаља Европе сагласили су се на мини-самиту у Бриселу о низу мјера, односно 17 тачака, за рјешавање мигрантске кризе, а њемачка канцеларка Ангела Меркел посебно је истакла позитиван допринос Србије.

"Србија и Словенија су биле веома конструктивне", изјавила је Меркел, која је са премијером Србије Александром Вучићем и шефовима држава и влада Грчке, Македоније, Бугарске, Румуније, Мађарске, Хрватске, Словеније, Аустрије, Луксембурга и Холандије расправљала о управљању избјегличком кризом.

"Ово је био лакмус тест за Европску унију", рекла је Меркел на конференцији за новинаре након самита о западнобалканској рути миграната у сједишту Европске комисије, који је почео у недјељу поподне, а завршио се нешто послије поноћи.

Њемачка канцеларка је рекла да је крајњи циљ састанка био да се олакшају патње великог броја миграната из Сирије и Авганистана, који преко Западног Балкана покушавају да се домогну Европе и да досадашња пракса није увек била у складу са европским вредностима.

"Ванредна ситуација захтева ванредне мере, а сада се боље разумемо", казала је Меркел и навела да је током састанка договорено да се дуж балканске трасе отворе места за пријем додатних 100.000 избеглица, од којих ће половина бити у Грчкој, а половина у државама Западног Балкана.

Премијер Вучић је раније вечерас рекао новинарима у Бриселу да је Србија спремна да понесе свој део терета и да ће прихватити квоту избеглица иако није чланица ЕУ, али да та квота још није утврђена.

Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер је послије самита оцјенио да су лидери који су на њему учествовали постали свхесни своје одговорности и навео да су три главна изазова били спречавање хуманитарне кризе, успоравање плиме миграната дуж балканске трасе и јачање контроле европских граница.

"Пребацивање миграната од једне до друге границе мора да стане", казао је Јункер, рекавши да су усвојене мере укључују ефикаснију регистрацију миграната и редовну размену информација о њима између појединачних држава и са Европском комисијом.

"Задовољан сам што је самит протекао у европском духу, а сада слиједи да се оно што смо се договорили примјени", рекао је Јункер.

Високи комесар Уједињених нација за избјеглице Антонио Гутереш, који је такође учествовао на самиту, нагласио је да је веома забринут због предстојеће зима и да је од виталне важности да Европа остане континент азила.

"То није питање избора, него обавеза, али они који не испуњавају услове за азил морају бити враћени у земљу порекла", казао је Гутереш и указао на то да се приликом реадмисије мора водити рачуна да се то чини уз пуно поштовања права на људско достојанство.

Меркел, Јункер и Гутереш су изјавили да су свјесни да је план од 17 тачака који је синоћ договорен недовољан да се мигрантска криза ријеши, али да је ријеч о кључном првом кораку, након кога ће услиједити мјере за дугорочно рјешење мигрантске кризе.

У наставку прочитајте којих то 17 тачака је усвојено у Бриселу:

  1. Успостављање контактних тачака у року од 24 сата како би се омогућила дневна размјена информација и координација у циљу контролисаног и равнометног кретања људи дуж балканске руте.
  2. Достављање процјене потреба за помоћ од Европске уније у року од 24 сата.
  3. Ограничавање споредних кретања - Избјеглице и мигранте не треба премијештати на границу друге земље региона без претходног информисања сусједне државе.
  4. Повећавање капацитета како би се обезбиједили привремени смјештај, храна и санитарно-здравствена заштита.
  5. Грчка треба да увећа прихватне капацитете за 30.000 мјеста до краја године, док би UNHCR требало да обезбиједи бар још 20.000 мјеста у тој земљи, што је предуслов да би план хитне релокације избјеглица функционисао. Очекује се финансијска помоћ за Грчку и UNHCR.
  6. Сарадња са UNHCR-ом који ће подржавати повећање прихватних капацитета за 50.000 мјеста у земљама дуж балканске руте.
  7. Сарадња са међународним финансијским институцијама, попут Европске инвестицоне банке, Европске банке за обнову и развој и Банке Вијећа Европе, које су спремне да финансијски подрже земље дуж балканске руте.
  8. Обезбјеђивање пуних капацитета за регистрцију долазака, уз максималну употребу биометријских података.
  9. Размјена информација о токовима и броју избјеглица и, уколико је потребно, информација о свим пристиглим избјеглицама и мигрантима на територији једне државе.
  10. Сарадња са агенцијама ЕУ како би се успоставила поменута размјена инфромација.
  11. Појачавање националних и координисаних напора како би се мигранти којима није потребна међународна заштита вратили у земље поријекла у сарадњи са Фронтеџом.
  12. Сарадња са Европском комисијом и Фронтеџом како би се убрзала практична сарадња у вези са реадмисијом у треће земље, нарочито са Афганистаном, Бангладешом и Пакистаном. Комисија треба да ради на имплементацији постојећих уговора о реадмисији и да почне да ради на новим споразумима о реадмисији са релевантним државама.
  13. Повећање напора у заштити граница, укључујући: финализирање и имплементацију акционог плана ЕУ и Турске; искориштавање потенцијала уговора о реадмисији између ЕУ и Турске; ојачавање поморске операције Посејдон у Грчкој; појачавање Фронтеџове подршке на граници Бугарске и Турске; јачање граничне сарадње Грчке и Македоније уз подршку UNHCR-а; Грчка, Македонија и Албанија морају да појачају управљање спољном границом, уз Фронтеџову подршку регистрацији у Грчкој; сарадња са Фронтеџом у надзору прелазака србијанско-хрватске границе, уз регистрацију и узимање отисака прстију; слање 400 полицајаца у Словенију у року од недјељу дана; јачање Фронтеџове мреже за процијену ризика на западном Балкану кроз интензивно слање извјештаја свих држава; употреба РАБИТ механизма гдје за то има потребе.
  14. Одбијање улакса грађанима трећих земаља који не потврде жељу да затраже међународну заштиту.
  15. Јачање акција против кријумчарења и трговине људима, уз подршку Еуропола, Фронтеџа и Интерпола.
  16. Кориштење свих могућих средстава комуникације како би се избјеглице и мигранти информисали о својим правима и обавезама, а нарочито о посљедицама одбијања да се региструју, оставе отиске прстију или одбију да затраже заштиту тамо гдје се тренутно налазе.
  17. Надзор спровођења ових мјера на недјељној бази. Комисија ће успоставити координацију за националним тачкама комуникације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана