Догодило се у 2023: Регион

Масакр у Рибникару

У Основној школи "Владислав Рибникар" у Београду 3. маја малољетни К.К. убио је из пиштоља девет  ученика и чувара школе, а ранио још пет ученика и наставницу. Пошто је тада имао 13 година није кривично одговоран, и смјештен је у одговарајућу психијатријску установу за дјецу и омладину.

Тужилаштво је оптужило његовог оца Владимира К, који се налази у притвору, да га је обучавао да рукује ваздушним и ватреним оружјем, као и да оружје није чувао како је то предвиђено законом.

Том оптужницом обухваћена је и дјечакова мајка Миљана К. за недозвољено држање и ношење оружја, као и власник и инструктор стрељане у којој је дјечак вјежбао пуцање.

Против цијеле породице и школе воде се два парнична поступка по тужби чланова породице убијених за накнаду нематеријалне штете за претрпљене душевне болове усљед смрти блиског лица, као и на име претрпљеног страха.

Масакр у Младеновцу

У селима Мало Орашје и Дубона у Младеновцу Урош Б. је 4. маја убио је девет, ранио 12 и покушао да убије још 20 људи.

Урошу Б. судиће се у Смедереву, а поред њега оптужени су и његов отац Радиша Б, ујак Горан Г. и Борис Г, који су оптужени за неовлашћено држање веће количине оружја.

С обзиром на то да Урош Б. у вријеме извршења дјела није имао навршену 21 годину, њему суд не може изрећи максималну казну, односно казну доживотног затвора већ 20 година.

Избори и протести

Међу најважнијим политичким догађајима у 2023. години су ванредни парламентарни, београдски, покрајински и избори у више локалних самоуправа, а када је ријеч о скупштинским расправама, највише се дискутовало о догађајима који су потресли Србију - два масовна убиства.

Изборни процес у Србији још увијек није завршен, јер РИК није прогласио коначне резултате због понављања избора на око 30 бирачких мјеста, а могуће је и да ће се понављати избори у престоници, уколико се не формира већина у градској скупштни.

Највеће повјерење грађана на свим нивоима избора 17. децембра добила је листа "Александар Вучић - Србија не сме да стане", чији носилац је био Вучић кога је на мјесту предсједника странке наследио Милош Вучевић.

Поред те листе у парламенту ће се, према прелиминарним резултатима, наћи и посланици листе "Србија против насиља", Социјалистичке партије Србије, листе "Ми, глас из народа" и коалиција Нове Демократске странке Србије и Покрета за обнову краљевине Србије.

Цензус су прешле и три мањинске странке, Савез војвођанских Мађара и двије странке Бошњака.

Коалиција СПН послеиј избора 17. децембра покренула је  протесте тражећи да се избори пониште на свим нивоима, а група студената за захтјевом да се отворе бирачки спискови.

Tоком протеста испред Скупштине Града Београдa 24. дошло је до покушаја насилног уласка изгредника у просторије Скупштине града Београда након чега су ухапшене десетине људи.

Седморица осумњичених су признали кривицу, за 11 је тужилаштво предложило притвор док је према двоје осумњичених тужилаштво укинуло задржавање и они су пуштени да се у даљем току поступка бране са слободе.

Напетост на Космету

На Косову и Метохији  у току ове године забиљежено је 178 етнички мотивисаних инцидената, знатно више него посљедњих година, а посљедњи у низу били су 24. и 25. децембра када су привремене институције у Приштини православну цркву у селу Горње Винарце у јужном дијелу Косовске Митровице и православну цркву у Горњем Стрмцу у општини Зубин Поток прогласили католичким црквама.

За Србе на КиМ 2023. година почла је рањавањем двојице младића из возила у покрету, од стране Албанца, у селу Готовуша код Штрпца и то на Бадњи дан, након чега су косовски Срби блокирали магистрални пут Урошевац - Штрпце.

Само дан касније Стефан Томић је нападнут од стране групе Албанаца.

Поред сталних напада и привођења Срба, почетак године обиљежила је и одлука привремених институција у Приштини о експропријацији 83 хектара земљишта у општинама Лепосавић, као и земљишта у општини Зубин Поток.

Крајем фебруара настављен је дијалог између Београда и Приштине у Бриселу, под покровитељством Европске Уније, а дан касније ЕУ је објавила текст приједлога за Споразум о нормализацији односа између Београда и Приштине.

Нова рунда дијалога Београда и Приштине одржана је у Охриду и тада је договорен анекс претходно постигнутог споразума.

Приштинске власти организовале су 23. априла локалне изборе у четири општине на сјеверу КиМ упркос најави локалних Срба да ће их бојкотовати. На тим изборима за градоначелнике општина Косовска Митровица, Кепосавић, Зубин Поток и Звечан изабрани су Абанци иако је излазност била мања од четири одсто.

Новоизабрани такозвани градоначелници насилно су ушли у општине на сјеверу КиМ а тзв. косовска полиција која им је у томе помогла бацила је на грађане који су пружали миран отпор сузавце и шок бомбе. Више од 10 Срба повријеђено је у нападу Росу јединица и припадника Косовске полиције приликом насилног упада у општине на сјеверу КиМ, а међу припданицима тзв косовске полиције који су насилно упали у српске општине виђен је и припадник тзв. КБС.

Припадници Косовске полиције и јединица Росу окупирали су општине Зубин Поток, Звечан и Лепосавић, и блокирали рад институција. На запослене у општини Звечан који су покушали да уђу у зграду бацали су сузавце, док су у близини основних школа на сјеверу распоређени приштински снајперисти.

Припадници Кфора били су присутни током демонстрација.

Током немира у Звечану када су наоружане снаге напале ненаоружани српски народ, повријеђено је 52 Срба, од којих троје теже. Тешко је рањен Драгиша Гаљак који је погођен с два метка с леђа, а теже тјелесне повреде задобили су и Драгиша Миловић и Часлав Софронијевић, док је Душан Обреновић, који је ухапшен приликом протеста у Звечану, брутално претучен од стране тзв. косовске полиције.

Привремене институције су 14. јуна забраниле улазак камиона са српским регистарским ознакама и увоз робе пореклом из централне Србије.

Истог дана, тројица наоружаних припадника тзв. косовске полиције ухапшени су на територији централне Србије, 1,8 километара од административне линије.

Крајем октобра старо српско гробље у сјеверном дијелу Косовске Митровице оскрнављено је како би се пробио пут, а земља са посмртним остацима покојника, ископана на старом српском гробљу била је изручена на сметлиште у близини главне аутобуске станице.

Након пријаве грађана радови су обустављени.

На Светог Николу, 19. децембра припадници тзв. косовске полиције упали су у хотелски комплекс "Рајска бања" у Звечану и истјерали раднике без образложења, а истог дана оскрнављено је српско православно гробље у Ораховцу и уништено најмање пет дрвених крстова.

Умро деда Ђорђе

Ђорђе Михаиловић, чувар српског гробља "Зејтинлинк" у Солуну, преминуо је 2. јула у 96. години.

ДедаЂорђе је умро у својој кући, окружен фамилијом.

Михаиловић је одликован у јулу 2014. године Орденом српске заставе другог степена, добитник је и Ордена Светог Саве првог степена, а 11. новембра 2021. године уручено му је признање „Мајка Србија”.

Михаиловић је рођен 1. маја 1928. године у Солуну а дужност чувара гробља припала му је 1961. године.

Сукоб у Бањској

У селу Бањска 24. септембра  дошло је до сукоба када су убијена тројица Срба и страдао полицајац тзв. косовске полиције.У вишечасовној пуцњави погинули су Стефан Недељковић из Звечана, Бојан Мијаиловић и Игор Миленковић из Лепосавића.

Због тих дешавања огласио се Милан Радоичић који је рекао да је заједно са сународницима дошао у Бањску на КиМ како би охрабрио српски народ у пружању отпора терору режима Аљбина Куртија, и нагласио да о томе нису биле обавијештене власти у Београду и да није имао никакву помоћ одатле. Истовремено он је поднио оставку на мјесто потпредсједника Српске листе. Радоичић je прихватио одговорност за организовање догађаја у Бањској и одазвао се позиву МУП-а Србије.

Пар дана након тога припадници специјалних јединица РОСУ, у присуству Еулекса упали су у КБЦ Косовска Митровица, гдје су поломили врата и инвентар, застрашивали болеснике и здравствене раднике, а блокирали су и улаз у вртић. Претресено је и неколико приватних објеката на сјеверу КиМ.

Вулин поднио оставку

Директор Безбједносно-информативне агенције Србије (БИА) Александар Вулин саопштио је 3. новембра да подноси неопозиву оставку наводећи да "САД и ЕУ траже његову главу као предуслов за неувођење санкција Србији".

- Нисам узрок уцјена и притисака на Србију и Српски свет, али нећу да дозволим да будем повод за уцене и притиске на Србију и Српски свет - написао је Вулин образлажући своју одлуку да поднесе оставку.

Бивши начелник Службе за специјалне истражне методе Министарства унутрашњих послова Томислав Радовановић именован је за вршиоца дужности директора БИА 7. децембра.

Скандал са плочом

Почетком новембра, након митровских задушница дошло је до скандала - помјерена је спомен плоча палим српским војницима у балканским и Првом свјетском рату, а на захтјев амбасаде Француске у Приштини. Плоча је након буде у јавности послије неколико дана враћена.

Црна Гора - протеклу годину обиљежили су предсједнички и парламентарни избори.

Одлазак Ђукановића и побједа Милатовића

У Црној Гори је 2. априла одржан други круг предсједничких избора, на којима је побиједио кандидат Покрета "Европа сад" Јаков Милатовић. Поменути избори означили су одлазак дотадашњег лидера Мила Ђукановића с власти након 32 године.

Након предсједничких, у Црној Гори су 11. јуна одржани и пријевремени парламентарни избори. Према резултатима ДИК-а, Покрет Европа сад (ПЕС) освојио је 24 мандата. Коалиција "Заједно", коју предводи Демократска партија социјалиста (ДПС), освојила је 21 мандат, а коалиција "За будућност Црне Горе" (ЗБЦГ) 13 мандата.

Скупштина Црне Горе, рано ујутро 31. октобра, након сједнице која је трајала цијеле ноћи изабрала је Владу премијера Милојка Спајића, лидера Покрета Европа сад (ПЕС).

Ископан тунел до суда

У септембру ове године испод зграде Вишег суда у Подгорици откривен тунел који води до просторије гдје се чува доказни материјал.

Криминална организација која је ископала тунел дуг 30 метара у Његошевој улици у Подгорици до зграде Вишег суда гдје се налази депо са доказним материјалом осумњичених, провалила је 8. септембра у просторију, а "посао" су завршили 11. септембра.

Провала у судски депо примијећена је 11. септембра, након тога откривено је и да је прокопан тунел од стана у Његошевој улици до депоа Вишег суда.

У случају „Тунел“ ухапшени су Катарина Баћовић, Марјан Вуљај, Ивица Пиперовић и Никола Милачић.

Хрватска – годину на измаку обиљежио је улазак у Шенген, али и природне катастрофе.

Хрватска чланица Шенгена

Хрватска је 1. јануара 2023. постала 20. држава чланица Европске уније која је ушла шенгенски простор и еврозону и своју националну валуту, куну, замијенила евром.

Поплаве

Катастрофалне поплаве погодиле су 17. маја Хрватску, а најтеже су били погођени Обровац, Грачац, Карловац, Дуга Реса, Хрватска Костајница.

Јако невријеме погодило је 19. јула Загреб и околину, приликом чега су погинуле три особе, од којих двије у главном граду Хрватске, а трећа у Новој Градишци.

Словенија - годину на измаку обиљежиле су незапамћене поплаве.

Најгоре поплаве икада

Словенију су у аугусту погодиле најгоре поплаве икада, у којима је смртно страдало шест људи. Поплаве су однијеле куће и закрчиле села рушевинама. Обилне кише данима су падале у готово двије трећине земље, уништавајући зграде и мостове. Штете од катастрофалних поплава у Словенији достигле неколико милијарди евра.

Македонија - годину на измаку обиљежило је убиство које је потресло регион.

Убиство Вање Ђорђевске

Дјевојчица Вања Ђорђевска (14) из Скопја, која је нестала 27. новембра на путу до школе и за којом је трагала цијели регион, пронађена је мртва.

Министар унутрашњих послова Сјеверне Македоније Оливер Спасовски потврдио је да је мотив за отмицу и убиство малољетне дјевојчице користољубље и да је отац умијешан у ово кривично дјело као организатор с циљем изнуде новца од мајке. Осумњичени за убиство Вање осумњичени су и за ликвидацију 74-годишњег Панче Жежовског из Велеса.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.