Доjче Веле: Ни повећање плата не задржава раднике у Хрватској
БЕРЛИН - Упркос томе што се пуно људи вратило због пандемије у Хрватску, недостаје радника у туризму, грађевинарству и другим секторима, а политика раста конкурентности на бази мањих плата радницима “обила се о главу” Хрватској, пише Дојче веле (ДВ).
„Дајем хиљаду куна ономе ко ми нађе конобара!”, вапај је једног очајног пулског угоститеља који, иако је сезона већ почела, а у граду је све више туриста, тражи школоване конобаре који ће одрадити сезону.
Иако су многи очекивали да ће због короне домаћих радника бити колико хоћеш јер су се многи вратили кући с рада у иностранству, те да ће послодавци искористити ту ситуацију умањујући њихова права, догодило се супротно. Као и уочи пандемије 2019, и ове године је на тржишту несташица домаће радне снаге.
Министарство унутрашњих послова од почтка године до 16. јуна издало је 31.157 дозвола за боравак и рад држављана из трећих земаља, или 13 посто више него лани у истом пеиоду, али и петину мање него 2019. Само за дјелатност туризма и угоститељства ове године је издато 4.191 дозвола.
Крешимир Север, председник Независних хрватских синдиката, за ДВ упозорава да је Хрватска, као и друге земље у транзицији, своју конкурентност градила на обесправљеним и слабо плаћеним радницима.
„Таква је политика, особито након уласка Хрватске у ЕУ, довела до значајног исељавања становништва, посебно младих, високообразованих и струковно образованих грађана. Процењује се да је Хрватску напустило до десет посто становника”, каже Север, иако статистике показују нешто мањи постотак јер се део људи није одјавио.
Та „рупа” се непрестано крпи увозом страних радника, додаје он, што из године у годину цементира цену рада и несталне облике уговора о раду. А комбинација задржавања ниских плата и несигурних облика подстиче даље исељавање домицилног становништва, тврди он.
„Од марта 2020. до краја маја ове године јавне власти су кроз мјере подршке за очување радних мјеста уплатиле више од 10,5 милијарди куна (1,4 милијарде евра) за више од 680.000 радника. Мјерама је обухваћено више од 120.000 предузетника и послодаваца”, објашњава Север.
За вријеме корона кризе хрватски синдикалци су се сусретали с разним злоупотребама неких послодаваца: од присилног слања радника на годишњи одмор, рада запослених које послодавци воде на годишњем, неуплаћивања припадајуће разлике између уговорене плате и уплаћене државне подршке, све до умањења уговорене плате без радникове сагласности.
Упућивани су на рад од куће без додатка уговору о раду, плаћања повећаних трошкова због таквог рада, непоштовања радног времена, неплаћеног прековременог рада од куће, набраја овај синдикалац.
Власт је, додаје, припремала и доношење посебног закона по хитном поступку којим би се у кризи ставиле ван снаге неке одредбе Закона о раду (ЗОР) и важећих колективних уговора. Но, због притиска репрезентативних националних синдиката, те солидарне подршке Међународне и Европске конфедерације синдиката и синдикалних протестних дописа Европској комисији, одустала је од тога.
Иако у Хрватску долазе да раде људи из Србије, БиХ, Сјеверне Македоније и Косова*, и њих је све мање с обзиром да је и њима, као и Хрватима, исплативије да оду у развијеније западноевропске земље.
„Све више страних радника долази у Хрватску путем посредничких агенција из Непала, Филипина, Бангладеша, Кине, Индије, Русије, Кореје, чак и Тајланда, Мексика… Највише се запошљавају у грађевинарству, туризму и угоститељству и неким другим услужним и помоћним пословима. Нуде им се једнаке плате које се за исте послове нуде и домаћим радницима. Но, проблем је у томе што домаћи од таквих плата не могу да живе, а страни, који долазе из земаља у којима мјесечна просјечна плата једва досегне 30 евра или тек нешто више, ипак успјевају нешто да пошаљу породицама”, каже Север.
Марина Цвитић, предсједница Синдиката Истре, Кварнера и Далмације (СИКД) упозорава да би ове сезоне многи хотели на Јадрану могли да остану затворени јер у њима неће имати ко да ради.
Неке фирме су почеле, према њеним ријечима, да исплаћују уз плату неопорезиве награде од хиљаду куна (133 евра) навише, а с некима је синдикат договорио исплату током сезоне у максималном неопорезивом износу од 5.000 куна (667 евра). Ипак, још увек нема довољно радника из Хрватске који су спремни да напусте своје породице за рад који ће трајати највише три мјесеца, објашњава Цвитић за ДВ.
Одговорност за недостатак кадрова, тврди, сносе власници компанија и послодавци, као и хрватска влада.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
