“Дневник Диане Будисављевић" погодио и разбјеснио десничаре
Загреб - Хрватски десничарски портали и "грађанске иницијативе" сложно критикују филм "Дневник Диане Будисављевић" у настојању да докажу како никаквог спасавања српске дјеце у усташкој држави није било, јер, по њима, та држава није била злочиначка, а усташе су "помагале остављеним малишанима".
"Треба бити бескрајно наиван, поприлично глуп па повјеровати у ову најновију сторију о Диани Будисављевић која је жиз канџи крвожедних усташаж, односно из њихових жлогора смртиж спасила десетак хиљада српске дјеце...", преносе десничарски медији.
Синхронизовани напад на филм може се сажети у циничну тврдњу, коју је пренио портал "Народ", да је поређење акције Диане Будисављевић са Оскаром Шиндлером, који је спасао Јевреје из нацистичих логора - "неумјесно".
Они пишу да, наводно, људи /односно дјеца/ којима је помагала Диана Будисављевић, извлачећи их из усташких логора у којима су умирали од тифуса и глади, "нису били директно животно угрожени, односно живот им није био угрожен у смислу да га неким директним поступком жели одузети неки државни систем или човјек".
У настојању да дезавуишу филм који је побиједио на Пулском фестивалу и који први пут од осамостаљења Хрватске говори о посљедицама усташког геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/, разни коментатори тих медија иронично називају хуманитарку Диану Будисављевић "особом са натприродним моћима".
Као и Грађанска иницијатива "Иво Пилар", која негира аутентичност акције спасавања српске дјеце из логора у НДХ, десничари настоје да заслуге за помоћ дјеци припишу усташким властима, тврдећи да без њих ништа не би било могуће.
За низ десничарских портала у Хрватској "прича о Диани Будисављевић" је доказ "како се идеологијом, искривљавањем чињеница и наметањем лажног колективног сјећања фалсификује историја".
Истовремено, десничари покушавају да негирају или доведу у питање патњу на хиљаде српских малишана и акцију спасавања, наводећи да је Диана Будисављевић писала дневник на њемачком, а да је хрватској јавности доступан само превод.
Цитирају се и ставови Грађанске ницијативе "Иво Пилар" /назив дат по "правашу" и хрватском националисти из тридесетих година прошлог вијека/ да се о Диани Будисавевић није говорило до прије десетак година, те да је цијела прича сумњива и измишљена.
За десничаре је посебно неприхватљиво то што је филм направљен у копродукцији Хрватске, Србије и Словеније.
С друге стране, познати хрватски књижевник Миљенко Јерговић, који веома похвално пише о овом филму, напомиње да је Будисављевићева у дневнику забиљежила да је надбискуп Степинац одбио да помогне у први мах и да јој је савјетовао да потражи помоћ "код својих".
Јерговић наводи да овај филм, о коме се данима прича и пише у Хрватској, тематизује "иза седам брава закључану табу тему хрватске културе: геноцид над Србима у НДХ".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
