Дио чланица ЕУ тражи оштрије мjере на спољним границама
ЗАГРЕБ - Група земаља чланица ЕУ затражила је да се озаконе оштре мјере на спољним границама, а писмо с тим у вези насловљено “Прилагођавање правног оквира ЕУ новим реалностима”, упућено је комесарима задуженима за питања миграција.
“Недавни догађаји на спољним границама ЕУ упозоравају да ЕУ мора да прилагоди постојећи правни оквир новим реалностима, омогућавајући да се на одговарајући начин позабавимо покушајима инструментализације илегалних миграција у политичке сврхе и другим хибридним претњама”, наводи се у писму.
Писмо су, додаје се, потписали министри унутрашњих послова Аустрије, Бугарске, Кипра, Чешке, Данске, Естоније, Грчке, Мађарске Литваније, Латвије, Пољске и Словачке. Министри се у писму позивају на говор о стању нације Урсуле фон дер Лајен, председнице ЕК, у којем је, средином септембра, истакла да се “ЕУ суочава с хибевропе што се не сме толерисати".
Овај дио се, преноси загребачки Јутарњи лист,, примарно односи на границу Бјелорусије и ЕУ, гдје је "режим предсједника Александра Лукашенка, пораженог на изборима, системски доводио мигранте са Блиског истока. Али се у обзир узима и турски председник Реџеп Тајип Ердоган, који је 2015. године свесно пустио мигранте према Европи изазивајући хуманитарну кризу", гдје потписници писма говоре о “државним актерима који инструментализирају илегалне миграције Потписнице, све чланице Шенгенског система траже максимални ниво безбедности за спољне границе, не само Шенгена, већ целе ЕУ.
Инсистирају да политика миграције и азила буде отпорна на злоупорабу. “Ниједна трећа држава не би требало да може да користи наш систем азила у сврху вршења политичког притиска и уцене ЕУ-а и њених држава чланица, нити да исккоришћава садашње стање у Авганистану", наводи се у писму. Апострофирају да су неке државе чланице, истичући Мађарску, прихватиле одлучне мере, али траже заједничко рјешење на европском нивоу.
Они предлажу да се Шенгенска правила морају узимати у обзир илегалне прелазе спољних копнених и морских граница и наводе неколико приједлога. Као посебно важан истичу да Шенген не предвиђа физичке баријере као меру заштите спољних граница ЕУ-а. Чини се, кажу, да је физичка баријера учинковита мјера заштите границе која служи интересу целе ЕУ, а не само државама чланицама првог доласка.
Ову легитимну мјеру треба приоритетно додатно и адекватно финансирати из буџета ЕУ-а. То би се, сматрају, такође требало применити на Зеленој линији, у случају Кипра, која не представља спољну границу". Потписници закључују да би предвиђена рјешења требало да имају за циљ очување Заједничког европског система азила смањењем фактора привлачења.
“Такође би требало предвиђети начине за заустављање злоупорабе система азила и манипулисања људским животима од државних актера или криминалних мрежа”, закључују потписници писма. Политико, међутим, наводи да се у тексту не наводи ријеч “пусхбацк”, физичко истеривање илегалних миграција, али и да је, кажу, мишљење неких дипломата да је ријеч о приједлогу који позива на “легализирање истеривања”.
Као занимљиво се наводи да међу потписницима нису Француска, Њемачка, Италија, Шпанија које су такође изложене миграционом притиску.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
