Да ли Закон о рехабилитацији у Хрватској коригује историјске чињенице?

Поставља се питање, кажу, да ли то значи да слиједи корекција историјских чињеница, још већи ревизионизам, појачавање искривљеног "херој, а не злочинац" наратива, али и талас тужби због клевета.

Са протеком времена, наводе, од првих издржаваних казни затвора за ратне злочине у ратовима 1990-их, све већу пажњу добија досад ријетко спомињани Закон о правним посљедицама осуђујуће пресуде, кривичној евиденцији и рехабилитацији.

Према овом Закону, након одређеног рока, починиоци се сматрају особама које нису починиле кривично дјело, а њихове кривичне евиденције бришу се трајно и потпуно.

Уз то, како Закон прописује, забрањена је свака употреба података о особи као починиоцу кривично дјела. Рехабилитација је, иначе, правни институт који рехабилитованој особи даје право да негира своју криминогену прошлост, па због тога не смије бити позивана на одговорност нити сносити било какве правне посљедице, дакле чак и ако се ради о ратним злочинима. 

На питање о кориштењу података о осуђиваности рехабилитоване особе, адвокат Вања Јурић говори да се они у начелу не смију користити. Међутим, додаје, морају постојати изузеци. Закон којим је регулисана рехабилитација не може се тумачити изоловано  од остатка правног поретка. Зато је, сматра Јурић, када се ради о медијском извјештавању о особама које су рехабилитоване, неопходно је узети у обзир и одредбе Закона о медијима, темељна начела слободе изражавања и критеријум јавног интереса.

"Правила о рехабилитацији не би се смјела да се односе на извјештавање о питањима за која постоји оправдан и претежнији јавни интерес. Такав ће случај, на примјер, често бити с активним политичарима и званичницима или кандидатима на изборима. Било би потпуно немогуће бранити став да новинар не смије информисати јавност да је кандидат за премијера правоснажно осуђен због ратног злочина. Ситуација ће бити потпуно другачија ако се ради о особама које нису јавне и у односу на које не постоји јавни интерес. Врло слична правила морала би бити примјењива и на кориштење таквих података у научне сврхе", објашњава Јурић.

Она каже да ови изузеци нису регулисани Законом о правним посљедицама осуде, кривичној евиденцији и рехабилитацији, а још не постоји ни конзистентна судска пракса.

"Те околности сигурно узрокују правну несигурност, а потенцијално и нове судске поступке, примарно против медија и новинара. Међутим, сигурна сам да ће и наши судови, на крају потврдити да изузеци морају да постоје", тумачи Јурић.

Бранка Виерда, програмска директорка Иницијативе младих за људска права Хрватске, напомиње да у Хрватској никад није постојала сувисла политика према посљедицама рата и ратних страдања, која би имала циљ цјеловитог друштвеног оздрављења и стабилизације.

Виерда замјера што су слабо видљиви критички погледи на та догађања, док се јавни говор о ратним догађањима исцрпљује у опортунистичким политичким препуцавањима која замарају, удаљавају и пасивизирају јавност.

"Такав, лош приступ насљеђу прошлости, резултира и чињеницом да појединим ратним злочинцима ускоро наступа рехабилитација, а јавност о томе нема информације, нити је упућена какве ефекте рехабилитација ратних злочинаца има на жртве и друштво у целини. Врло је важно да се питање рехабилитације ратних злочинаца проматра из двије перспективе – људских права и транзицијске правде. Рехабилитација је правни институт који у Хрватској наступа по сили закона по квантитативној метрици. То значи да о наступању рехабилитације не одлучује суд или неко друго надлежно тијело које би, на примјер, процењивало да ли је осуђеник 'спреман' за наступање рехабилитације, него наступа искључиво протеком времена одређеног законом те уколико осуђеник није у међувремену осуђен за друго кривично дјело" каже Виерда.

Иначе, Мирко Норац је осуђен по двјема оптужницама за ратни злочин против цивилног становништва у Госпићу у јесен 1991. и за ратни злочин у Медачком џепу у септембру 1993. Врховни суд објединио му је казне на 15 година, а након одслужене двије трећине казне, превремено је пуштен на слободу у новембру 2011. Услове за рехабилитацију стиче 2026. године.

Виерда указује на чињеницу да се Норац није јавно покајао ни за један од злочина нити се извинио жртвама, али је зато, подсјећа, 2018. учествовао на званичној прослави 25-годишњице операције Медачки џеп.

Злочини током те операције остаће запамћени по бруталности и окрутности починилаца, али и по томе што у новијој историји о њима нема ни ријечи службеним комеморацијама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.