Да ли Загреб мијења политику према Београду?

Потпредседник Центра за спољну политику Драган Ђукановић, међутим, веће промјене очекује у самој Хрватској и сматра да ће врло брзо бити расписани пријевремени парламентарни избори.

"Чини ми да односи неће бити поремећени и у овом тренутку не видим да ће доћи до било какве суштинске промене политике Загреба према Србији", каже Ђукановић у изјави Танјугу.

Ђукановић каже да ће Хрватска, међутим, свакако покушати да искористи то што је чланица Европске уније и то не само кад је рјнеч о Србији, већ и другим земљама западног Балкана, прјне свега, кад је рјнеч о Босни и Херцеговини.

Саговорник Танјуга внерује да ће врло брзо бити расписани прјневремени парламентарни избори.

Имајући у виду политичке системе у земљама југоисточне Европе, кохабитација "није некакво трајно решење, а посебно није делотворно у смислу нормалног функционисања", рекао је Ђукановић.

"Очекујем да ће у наредном периоду и то врло брзо доћи до разрешења овог питања на тај начин што ће пре времена бити расписани избори", навео је он.

Он је подснетио да је Грабар Китаровић синоћ у слављеничком говору показала "тежњу да се утиче и на збивања у Босни, односно на оно што се назива хрватским питањем у тој држави".

Ђукановић подснећа и на њену предизборну изјаву да ће инсистирати на рнешавању питања несталих особа у процесу евроинтеграција наше земље, али и на изједначеном статусу Хрвата у Србији са положајем Срба у Хрватској.

У вези са отвореним питањем међудржавног разграничења, Грабар Китаровић је најавила да ће оно биће препуштено Међународном суду правде уколико Хрватска и Србија саме не буду могле да рјнеше спор, навео је он даље.

"Али, колико ће истрајавати на тим питањима - зависи од подршке коју Хрватска буде имала у ЕУ", сматра Ђукановић.

Будући да је била велика излазност бирача у Хрватској и дијаспори, прјне свега, у БиХ, он каже да се могла предвидјети побједа Грабар Китаровић са малом разликом гласова у односу на актуелног предсједника Ива Јосиповића.

"Очигледно је да је њен позив босанскохерцеговачким Хрватима на мобилизацију и указивање на, како је рекла, њихов неравноправан положај у БиХ допринело да се што већи број гласача хрватске националности појави у другом изборном кругу и да она победи", указао је овај аналитичар.

"Србија мора да одради свој посао на путу ка ЕУ"

Координаторка Националног конвента о Европској унији (НКЕУ) Наташа Драгојловић оцјенила је да, ко год владао Хрватском или ма којом другом чланицом ЕУ, Србија треба да одради свој део посла у процесу европских интеграција.

Драгојловић је, у изјави Танјугу, коментарисала најаву нове предснеднице Хрватске Колинде Грабар Китаровић да би Загреб могао да условљава пут наше Србије ка ЕУ, и нагласила да треба имати у виду да је Хрватска само једна од 28 чланица.

"Треба сагледати њену реалну снагу, која се може проверити на ЕУРОСТАТ-у. Њен кредибилитет је пропорционалан чињеници да јој је јавни дуг 80 одсто БДП", истакла је Драгојловић.

Преговори се, подсетила је она, воде са свих 28 држава чланица, при чему је потребно велико знање и дипломатска вјештина да се са сваким преговара и обезјбеди подршка за чланство у ЕУ.

"Решење је у нашој спремности за чланство и способности да то аргументујемо, ма како појединачне државе чланице биле добронамерне или недобронамерне", указала је она.

Осврнувши се на лош економски салдо Хрватске у првој години чланства, Драгојловић оцјењује да та земља није на прави начин искористила могућности у почетној фази уласка у ЕУ, те да је такав салдо посљедица лоше спроведених реформских мјера на путу ка чланству.

Њен политички кредибилитет, наводи Драгојловић, пољуљан је одмах по ступању у чланство одбијањем да испоручи сопственог грађанина Немачкој.

"Волела бих да ми од Хрватске што више научимо на њеним грешкама, пропустима које не бисмо смели да направимо, припремама које су неопходне, проблемима које је ова држава имала са Словенијом током преговора", каже она.

Преговори нису само техничка ствар, већ и питање вредносног опредјељења, а једно од њих је и несебична помоћ кандидатима за будуће чланство у ЕУ, објаснила је она, наглашавајући да то спада и у обавезу свих држава чланица.

Коментаришући изборну побједу Колинде Грабар Китаровић, Драгојловић каже да је "једина добра вијест са јуче одржаних предсједничких избора у Хрватској - да је побједила жена".

"Ако ипак нешто од њених синоћних изјава и претекне и нађе се у њеној званичној политици, треба имати у виду да су њена овлашћења врло уска, а да су хрватска спољна и безбедносна политика одређене чланством у ЕУ и NATO", наводи координаторка НКЕУ.

Она сматра да тијесна побједа против Иве Јосиповића говори о томе да је хрватско бирачко тијело дубоко подјељено и то по идеолошкој основи, као и да чланство у ЕУ није неутралисало посљедице ратне и националистичке реторике и идеологије из '90-тих.

"Економска ситуација, која је веома лоша, погодује захтевима за политичким променама. Победа опозиционе кандидаткиње отвара могућност нових парламентарних избора", каже Драгојловић.

Према њеним ркмечима, Грабар Китаровић ће провести прву годину мандата у сукобима са владом, а у својим наступима покушаће да отвори пут амбицијама свог страначког предсмедника Карамарка да постане премијер.

"Настави ли са досадашњом националистичком реториком и буде ли занемаривала обавезе које њена држава има као чланица ЕУ и NATO, задаће доста главобоље и премијеру и министарки спољних послова", каже Драгојловић.

Она додаје да Грабар Китаровић није без дипломатског, нити политичког искуства, те да све што ради и говори има за циљ повратак ХДЗ на власт, и то тако треба и тумачити, "а то зна и премијер Милановић, па о кохабитацији у пуном смислу те речи, нема говора".

"Ако нова председница ипак изласком из чланства ХДЗ нађе снагу да заиста буде председница свих грађана Хрватске, а не само Хрватица и Хрвата, сарађује са Владом и користи своја овлашћења у складу са вредностима које важе у ЕУ, онда ће то бити боље и за њу и њену каријеру али и за државу и грађане који су је изабрали", закључује Драгојловић.

"Прагматичније у спорна питања"

Директор Форума за етничке односе Душан Јањић оценио је да ће се након избора Колинде Грабар Китаровић ићи "прагматичније" у спорна питања несталих и граница, када је у питању однос са Србијом.

"Очекујем да ће Хрватска демократска заједница (ХДЗ) која је увек имала јако добре односе са Српском напредном странком и генерално промењену политику према Србији, ићи прагматичније у спорна питања као што је граница", рекао је Јањић агенцији Бета.

Он је подсметио на изјаву новоизабране предсмеднице да постоји спремност да се отвори болно питање несталих са обије стране, што се, како је истакао, од досадашњег предсједника Ива Јоспиповића никад није чуло.

"И оно што је речено то ће се и догодити. Она (Грабар Китаровић)ће заиста позвати (Томислава) Николића (председника Србије) у Загреб, он ће ићи и то ће бити први знак да је нешто другачије, да не кажем боље на релацији Београд-Загреб", оценио је Јањић.

За Србе у Хрватској ситуација се, по оцјени Јањића неће промјенити побједом кандидаткиње ХДЗ на предсједничким изборима у тој држави.

"Представници политичког вођства Срба у Хрватској су увек имали више разумевања са ХДЗ, иако је то апсурдно за јавност у Србији. Са социјалдемократама, Срби имају трауму из прошлости јер сматрају да су их социјалдемократе у доба (Ивице) Рачана издале", рекао је он.

Како је навео, у очима ХДЗ, Срби су помогли њиховој побједи 90-их година, а послије Дејтона, увијек је сарадња ХДЗ са српским вођама у Хрватској била боља него са социјалдемократама.

"Статус се неће променити. Срби имају уходани механизам мањинске самоуправе, своје доста чврсте институције, успели су да направе политички договор и делују као једана странка. И то је најбоља позиција за једну мањину", оценио је Јањић.

Према његовим рјечима, ХДЗ је у успону и јавност Хрватске се мобилисала као што је било 2012. године у Србији.

"(Иво) Јосиповић није имао потпуну подршку (премијера Зорана) Милановића и ишао је преко своје харизме и свог круга људи. Направио је и неколико великих грешака у кампањи као што је играње на карту некадашњег ХДЗ кроз заоштравање односа према Србији односа према (Војиславу) Шешељу", оцјенио је Јањић.

ХДЗ је у овом моменту умјеренија алтернатива и боља опција када је у питању сарадња са Европском унијом, прије свега Њемачком као и сарадња у региону, рекао је он оцјењујући да је управо то одлучило изборе у Хрватској.

"Китаровићева ће покушати да одаљи Хрватску од Балкана"

Нова предсједница Хрватске допринеће да односи те земље са Србијом буду прагматичнији, али ће Хрватска истовремено покушати да буде даље од Балкана и што ближе Европској унији, оцјенио је професор Факултета политичких наука (ФПН) у Београду Предраг Симић.

"Не очекујем посебне компликације у односу са Србијом упркос предизборним најавама Грабар Китаровић. Однос ће бити много прагматичнији, јер је тако било и са претходном владом ХДЗ-а у којој су Срби у Хрватској учествовали", рекао је Симић за агенцију Бета.

Он је казао да избор кандидаткиње Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Колинде Грабар Китаровић за предсједницу значи да ће Хрватска покушати да буде даље од Балкана.

"Сама личност Грабар Китаровић, као бивше амбасадорке САД, помоћнице генералног секретара NATO-а за јавну дипломатију одговара амбицијама хрватске деснице да буде ближе Европи и Америци", навео је професор.

Он је истакао да је њена победа "полукорак који отвара пут повратку ХДЗ на власт током наредних избора касније ове године".

"Она је својом победом препородила странку која је већ углавном била отписана са политичке сцене. Хрватска показује изузетну политичку зрелост и обе стране су наступале са јасним проблемима", додао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.