Да ли међу мигрантима у Македонији има и џихадиста?

Спутњик
Да ли међу мигрантима у Македонији има и џихадиста?

Не може Македонија да ријешава проблеме рата које су изазвале друге државе. Већину миграната чини млада мушка популација, чак 90 одсто њих су мушкарци. Ако их је опасност натерала да бјеже, гдје су жене и дјеца, каже македонски аналитичар Миленко Неделковски.

Ситуација у Македонији послије затварања граница према Грчкој због најезде миграната на ивици је сукоба. Додатно заоштравање наступило је послије одлуке македонског предсједника да уведе ванредну ситуацију и пошаље војску у овај погранични дио државе, чиме је неколико хиљада миграната остало у тампон-зони, на прелазу између Грчке и Македоније.

У међувремену, једна група од 300 миграната успјела је да се пробије и пређе на македонску територију, а у договору са UNHCR-ом македонске власти су потом обезбједиле ванредни воз и дозволиле мигрантима да са жељезничке станице у Ђевђелији крену за Србију.

Македонске власти су данас најавиле да ће убудуће улазак у Македонију бити дозвољен само ограниченом броју миграната из „рањивих категорија“.

Јаке полицијске снаге и даље су распоређене дуж границе са Грчком. Међутим, политички аналитичар из Скопља Миленко Неделковски за Спутњик каже да је Македонија превише мала земља да би могла да се сама избори са оваквом навалом миграната.

Неделковски уз то сумња да су у питању „само“ мигранти јер, како каже, у питању су углавном млади мушкарци, што је по њему необично, будући да долазе из земље која је традиционална, и у којој се породица не оставља за собом.

„У којој то држави кад се бежи долазе само мушкарци, а жена и дјеца не?!“, каже он.

На питање да ли ће Македонија да ово питање решава као и Србија — прављењем прихватних центара — саговорник Спутњика каже да је Македонија већ једном, послије рата Србије и НАТО-а, имала прихватне центре, али да је тада око 150.000 Албанаца остало у држави што је, истиче он, потпуно променило етничку структуру државе.

„Ми у Македонији не можемо да рјешавамо проблеме рата које су изазвале друге државе. Ми нисмо изазвали рат ни у Сирији ни у Ираку. А сада се од нас очекују да примамо људе. Све је то уреду, кад неко каже да је у питању хуманитарни дио, то је тачно. Али, у питању су мигранти гдје је 90 одсто мушкараца. Гдје су жене и дјеца?! Ако је хуманитарно, како то да жене и дјеца не долазе“, пита он.

Неделковски напомиње да не жели да се бави спекулацијама, али је веома индикативно то што је у питању врло млада и то мушка популација што, како додаје, буди сумњу да се можда међу мигрантима „крију“ и припадници Исламске државе.

Неделковски за Спутњик описује и шта раде мигранти када уђу у Македонију. Он напомиње да су грађани пограничних мјеста тражили помоћ од државе, јер је су мигранти почели врло слободно да се понашају.

 „Прво, улазе људима у куће и сједају за сто. Нису били агресивни, али су ипак изазивали непријатност својим присуством“, наводи он.

Инциденти не престају након што је македонска влада одлучила да уведе ванредну ситуацију у пограничним зонама на југу ка Грчкој и сјеверу ка Србији. Током сукоба са полицијом њих пет је лакше повређено. Поједини мигранти се жале на бруталност македонских безбједносних снага. Међутим, забиљежен је и случај када је један мигрант убо ножем полицајца у стомак приликом контроле докумената.

По овом питању се огласио и македонски премијер Никола Груевски, поручивши да је питање миграната нешто о чему треба да брине Европа, док је портпарол македонског МУП-а Иво Котевски оптужио Грчку да, иако је чланица ЕУ, уопште није контролисала границу и да је, штавише, организовано превозила избјеглице до границе са Македонијом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана