Црногорска православна црква елитни пројекат
Берлин - Црногорска православна црква пројекат је елите, пише угледни швајцарски лист “Ноје цирхер цајтунг” у тексту о покушајима македонске и црногорске цркве да се отцијепе од Српске православне цркве (СПЦ).
- Православне цркве одувијек гаје интиман однос са државном силом. По украјинском узору сада се и у Сјеверној Македонији и Црној Гори виде тенденције одвајања цркве. Из угла политике, национална црква примамљива је као начин за утврђивање националног идентитета - пише у тексту под насловом “Православна црква се круни на рубовима”.
Новинар Штефан Кубе подсјећа на позиве које је македонски премијер Зоран Заев наводно добијао од бившег предсједника Украјине Петра Порошенка, који му је нудио да са 100.000 долара подмити васељенског патријарха да би признао аутокефалност македонске православне цркве.
Позиви нису долазили из Кијева већ од двојице руских комичара, који су прије тога већ насамарили читав низ политичара. Заев је добро прошао, јер није пристао на корупцију, али се и те како интересовао за случај украјинске православне цркве, која се одвојила од Московске патријаршије.
- Македонска православна црква се 1967. прогласила независном од СПЦ. До данас је ниједна православна црква није признала, тако да је македонска црква изолована у православном свијету - пише циришки лист.
Бугарска православна црква се 2017. обавезала да буде “мајка-црква” македонској, али тај корак, како пише швајцарски лист, није имао практичне посљедице. То је наишло на критике васељенског патријарха Вартоломеја, који инсистира на томе да је само он задужен за то питање.
Ситуацију мијења дозвола патријарха из Константинопоља да Украјинци добију аутокефалност.
- Екуменска патријаршија је тада дјеловала насупрот изричитој жељи Московске патријаршије и била је спремна и на раздор с Руском православном црквом, која себе сматра надлежном за православне вјернике у Украјини - стоји у тексту.
То се одражава и на Црну Гору, наводи аутор, гдје и даље већина свештенства и вјерника припада СПЦ. Додаје се да је пројекат црногорске православне цркве остао “елитни”.
- Подршку налази у оним политичким и културним елитама које се труде у вези са стварањем сопственог националног идентитета Црногораца, у виду разграничења од Србије. Државно руководство, предвођено Милом Ђукановићем, дуго је у црквеном конфликту заузимало улогу посредника - пише лист и додаје да се то недавно промијенило, када се Ђукановић изјаснио за аутокефалност.
Планира се закон који предвиђа да у државном власништву буду сви црквени објекти саграђени државним новцем или саграђени још прије 1918, када је Црна Гора постала дио Краљевине СХС.
- СПЦ се прибојава да ће јој новим законом бити одузет велики број цркава и манастира и предат црногорској православној цркви. Венецијанска комисија Савјета Европе критиковала је закон као нејасан - пише “Ноје цирхер цајтунг”.
Патријарх Вартоломеј
Подршка српској страни стиже и из Истанбула. Патријарх Вартоломеј је рекао да неће подржати цијепање СПЦ. Та уздржаност би се могла објаснити тиме што Константинопољ гаји знатно опуштенији однос са СПЦ него са Московском патријаршијом, са којом се бори за превласт у православном свијету.
- Екуменска патријаршија себи не може да дозволи нову црквену свађу, поготово зато што још ниједна православна црква није признала аутокефалност украјинској цркви - додато је у тексту.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
