Црногорци харају свијетом

Подгоричанин Антон Р. Станај (42) убијен је прошлог петка ујутро у Судану, гдје је боравио и радио у протеклих годину дана. Био је власник познате подгоричке фирме Рокшпед.

Према изворима блиским породици Станаја је усмртио пословни партнер Албанаца са Косова. Афрички медији на енглеском језику нису објавили ту вијест.

Специјални суд у Београду осудио је Станаја прије двије године за шверц цигарета на шест и по година затвора и новчану казну од 100.000 евра. Суд је прихватио његово јемство од 400.000 евра и пуштен је да се брани са слободе. Српско правосуђе тврдило је да је Станајева група од 2004. до 2007. године на територији Србије, Црне Горе, Македоније, Хрватске, Румуније, Аустрије, БиХ и Мађарске дистрибуирала цигарете без плаћених акциза.

Станај је један из повеће групе црногорских држављана уз чије се име у медијима наводило “контроверзни бизнисмен” и који су живот изгубили ван граница Црне Горе или били актери пљачки, шверца и других криминалних радњи на разним меридијанима.

Многи од њих живот су изгубили у Београду. Прва убиства познатијих Црногораца у Београду који су довођени у везу са криминалом биле су ликвидације Игора Ћосовића и Зорана Јовановића 1996. године. У јулу 2000. убијен је Тодор Гардашевић из Будве, кум Андрије Драшковића (који је по оцу Црногорац). Наредне године убијени су Миодраг - Гидра Стојановић, рођен у Подгорици и Славко Мијовић, алијас Миле Пијук, из Мурине код Плава. Испред зграде РТВ Пинк 2001. убијен је Милан Рајковић, код кога је пронађена легитимација ДБ Црне Горе. У септембру идуће године убијен је Веселин Божовић из Бијелог Поља, а мјесец касније, док је наводно постављао експлозив, разнијет је Иван Контић из Будве. Децембра 2002. убијен је Ивица - Ицо Јовановић из Мојковца... За нека од тих убистава оптужени су припадници Земунског клана.

Двојица маскираних нападача су из „хеклера" почетком октобра 2009. убили црногорског бизнисмена Бранислава Шарановића (66) испред његовог стана на Дедињу. Медији су објавили да је ријеч о обрачуну унутар црногорске мафије. Будванин рођен у Цетињу Бранислав Шарановић, власник коцкарнице у хотелу „Славија" у Београду, убијен је у класичној мафијашкој сачекуши.

О Шарановићу се писало још седамдесетих година прошлог вијека. Медији су њега и његовог брата Слободана тада повезивали са криминалцима из бивше СФРЈ који су владали подземљем Италије и Њемачке. Медији су објавили да су се тада удружили црногорски жестоки момци из Југославије са црногорским кланом из Европе. Поред браће Шарановић, спомињани су и браћа Трифуновић, браћа Ницовић, Ратко Ђокић, Дадо Церовић, Власто Петровић, Ђорђе Божовић, Дарко Ашанин, Миша Мартиновић, Марко Влаховић…

Бранислав Шарановић је био пријатељ са Ранком Рубежићем, кога су 1985. убили чланови тадашњег „вождовачког клана".

У марту 1990. дошло је до обрачуна у ноћном београдском клубу “Нана”. У њему су учествовали Никшићанин Андрија - Лаки Лаконић с једне, те његов суграђанин Веселин Вукотић и Мојковчанин Дарко Ашанин (убијен 1998. у Београду), с друге стране. У медијима је навођено да су сви имали службене легитимације СДБ-а СФРЈ.

У том обрачуну Лаконић је убијен. Вукотић је побјегао у иностранство, а Ашанин ухапшен и на суђењу октобра 1990. пуштен на слободу. Седам година касније Вукотић је у Прчњу (у дискотеци „Флеш“) убио поморца Душка Бошковића и ранио још једног човјека, а потом нашао уточиште у Шпанији.

Београдска полиција ухапсила је у мају 2007. према међународној потјерници Вјекослава Ламбулића (31) из Подгорице, против кога су у Црној Гори у току судски процеси за шверц кокаина и прање новца. Ламбулића тражи и Швајцарска јер је у њој због трговине дрогом осуђен на 20 година затвора.

У подгоричком Вишем суду суђено је Вјекославу Ламбулићу и његовом брату Југославу за кривично дјело прања новца. У оптужници се наводи да су током 2004. и 2005. године прикрили и незаконито стекли 120.000 евра за које је тужилац рекао да потичу од продаје дроге. Југослав је тврдио да је новац зарадио коцкајући се у једном београдском казину, гдје је “добио милион марака”, као и од зараде из три спортске кладионице “Пенал”.

"Знам да ће бити још монтираних разговора и свједока, монтираних потјерница. Послаће и одреде за ликвидацију. Али, надам се да ћу се једног дана мирно вратити у Црну Гору и до краја испричати своју причу". Тако је 2002. године пријетио Подгоричанин Ратко Ђокић, један од посљедњих великих босова подземља бивше Југославије. Ђокић је у широј јавности постао познат након избијања дуванске афере за коју је оптуживана власт у Црној Гори. Ђокић није стигао да исприча то што је знао. У понедјељак 5. маја 2002. двојица непознатих убица са 28 метака изрешетали су га на улицама Стокхолма.

Црногорски криминалци стигли су и до Токија. Члан међународне банде "Пинк Пантер" Рифат Хаџиахметовић из Подгорице осуђен је крајем септембра 2001. у Јапану на десет година затвора због крађе накита вриједног 3,7 милиона долара из једне токијске јувелирнице.

Банда "Пинк Пантер" карактеристична је по брзим акцијама "разбиј и зграби", а чине је криминалци из бивше Југославије, махом из Србије и Црне Горе. Тврди се да их има чак двјеста. Од 2003. године до данас бројне јувелирнице широм свијета ојадили су за више од 250 милиона евра.

У медијима се тврдило да је први "пантер" Црногорац Радован Јелушић. Ту "титулу" свјетски полицајци додијелили су и Предрагу Вујошевићу из Цетиња. Јелушић (43) се терети да је као припадник „Пинк Пантер“ групе заједно са Хаџиахметовићем у јуну 2007. за 30 секунди опљачкао јувелирницу у Токију. Јелушић је ухапшен прије три године у Риму, након чега је изручен Шпанији. Шпанија га је изручила Црној Гори средином маја 2012, након што је Подгорица преузела кривично гоњење од Јапана. Јелушић је средином фебруара ове године у Вишем суду у Подгорици тврдио да је оптужницу монтирао Интерпол.

До сада је у подгоричком суду од чланова “Пинк Пантера” осуђен једино Цетињанин Владимир Лекић. Због пљачке јувелирнице у Франкфурту 2003. године добио је осам година робије. Од прије три године налази се у спушком затвору, недалеко од Подгорице.

У спушком затвору робија и Душко Мартиновић, који је због пљачке драгуљарнице у Сен Тропеу у Француској осуђен на 12 година, а потом изручен Црној Гори.

Црногорска полиција процјењује да има још најмање осам држављана Црне Горе који су припадници фамозног клана "Пинк Пантер". Један од њих Никшићанин Здравко Радоњић ухапшен је својевремено у Јапану и срушио је систем безбједности у тамошњим затворима тако што је штрајковао глађу, а када је пребачен у болницу побјегао је.

Организатор и мозак групе је, како је објављено, Петар Радоњић из Никшића. Он је прије неколико година ухапшен на Аеродрому "Никола Тесла" у Београду, кад се уз помоћ фалсификованог пасоша на име Драган Радовановић спремао за лет у Бејрут. Хапшење је изведено према потјерници јапанске полиције због пљачки 13 јувелирница у Осаки "тешких" 750.000 евра. Радоњић је осуђен на четири године затвора у београдском Специјалном суду.

Директор подгоричке Канцеларије Интерпола Дејан Ђуровић изјавио је прошле године да је са групом “Пинк Пантер” повезано неколико десетина држављана Црне Горе.

"Сигурно је да можемо говорити о око 40 особа које су црногорски држављани и које су повезане са том бандом", рекао је он.

Аутор графита “Србија до Токија” вјероватно је имао на уму територијалне претензије своје земље, али предухитрили су га Црногорци из криминалног миљеа који су, како се види, давно стигли до престонице земље излазећег сунца.

Посебна прича је црногорско нарко подземље. Описују га као хоботницу - има велику, изненађујуће интелигентну главу и дугачке пипке који сежу преко Атлантика, а краци у новије време допиру до земаља Латинске Америке, неки до западне Африке, а од раније су раширени по Европи...
Током операције "Балкански ратник", када је прије двије године у Колумбији откривен покушај кријумчарења 2,1 тоне кокаина у Европу, у Београду су ухапшени Марко Воротовић из Никшића, те Драган Лабудовић и Милош Крговић из Берана.

Вођа групе Дарко Шарић из Пљеваља и даље је у бјекству. Српско Тужилаштво за организовани криминал и српска полиција сумњиче одбјеглог наркобоса Дарка Шарића да је опрао чак 1,7 милијарди евра дајући кредите које је у Србији узело 600 фирми. Кредити су узимани када је Шарић посједовао огромну количину богатства, односно у периоду од 2006. до акције "Балкански ратник" 2009. године.

Занимљиво је да је брат Марка Воротовића (32) Видак (34) убијен 15. децембра прошле године у Београду у „аудију“ купљеном од фирме Рокшпед Антона Станаја.

Осам криминалних кланова

Криминалне групе које потичу из Црне Горе активно дјелују у оквирима, али и изван граница те државе, наводи се у извјештају Европске комисије о преговарачком поглављу које се односи на владавину права.

Управа полиције Црне Горе објелоданила је прије три године да је завршила детаљни попис свих црногорских криминалних група у земљи и иностранству. На списку је 700 криминалаца. Названа је Плава књига црногорске мафије, одштампана је у једном примјерку и чува се у сефу кабинета директора Управе полиције. Податке за књигу први је почео да прикупља црногорски полицијски функционер Славољуб Шћекић који је убијен 2005. У Црној Гори, према тим подацима, дјелује осам организованих криминалних кланова - у Подгорици, Бару и Рожајама по два, а у Никшићу и Беранама по један.

Сафет Калић, вођа такозваног "рожајског криминалног клана", налази се у бјекству и за њим је расписана потјерница због прања новца, а дио чланова његове породице је ухапшен. Из ових кланова годинама се регрутују криминалци који оперишу по свијету.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.