Црногорци граде хидроелектрану, а Србију и не питају: Пријети потоп кањона Невидио и исељавање више од хиљаду људи

ГС
Foto: monvista.com

ПОДГОРИЦА - Црна Гора, према Плану концесија за коришћење водотока за изградњу хидроелектрана за 2020, ове године намјерава да започне изградњу само једне хидроелектране и то на ријеци Комарници, која би, према наводима црногорских еколошких удружења знатно нарушила животну средину, а под знаком питања је и опстанак природног бисера Црне Горе и Европе, кањона Невидио.

Оваква ситуација забринула је и Електропривреду Србије, пишу "Вечерње новости". Подсјећају да је одлука о градњи донесена недавној сједници црногорске Владе, али да је занемарена чињеница да је идејно рјешење, сходно Уговору о пословно-техничкој сарадњи, урађено у сарадњи Електропривреде Црне Горе (ЕПЦГ) и предузећа Електропривреда Србије (ЕПС), без чије сагласности од овог пројекта неће бити ништа.

Неколико еколошких организација из Црне Горе, попут "Грин хома" и "Озона", изразило је забринутост због најављеног пројекта, јер би према првобитном плану требало да се изгради више од 17 брана, које би поплавиле огромно подручје са ког би становништво морало да се исели, али довело би и до могућег губитка појединих врста и огромног утицаја на биљни и животињски свет. Процјењује се да би 1.030 становника би морали да напусте своја огњишта, а био би потопљен и манастир Јеловица.

Све је то,  наводе "Новости", у српској компанији изазвало је забринутост.

- Пројекат ХЕ на Комарници датира из 1972. године и покретан је неколико пута, али није се много одмакло. Црна Гора ту види свој велики интерес, посебно сада када је у употреби подводни кабл ка Италији, али без српског партнера од тог посла неће бити ништа. Тачније, Ако ЕПС одустане од пројекта, валоризоваће своје улагање кроз оснивачки удио у будућој ХЕ Комарница, али ако ЕПЦГ једнострано раскине уговор мораће да обештети ЕПС и то нису мале своте новца - каже добро упућени извор "Новости" близак ЕПЦГ и ЕПС-у.

Разлог за забринутост је, како наводи, нејасна стратегија у вези са потенцијалним еколошким проблемима и огромно противљење црногорске јавности - посебно становништва општина Плужине и Шавник.

Јасни ставови црногорских еколошких удружења на ову тему кажу да би изградња ХЕ знатно нарушила животну средину, а под знаком питања је и опстанак природног бисера Црне Горе и Европе, кањона Невидио. Еколози тврде да би вјештачка акумулација угрозила опстанак птица, бројних биљних врста и животињског свијета.

Изградњом хидроелектране инсталисане снаге 168 МW са браном високом преко 170 метара и процијењене инвестиционе вриједности од 246 милиона евра, већи иео тока река Комарнице и Придворице биће претворен у вјештачко језеро које ће се протезати на читавих 14 километара у правцу кањона Невидио и чак 17 километара у правцу Шавника.

- Са хидрогеолошког аспекта постоји низ недоумица и још неразјашњених ствари у вези са простором који би био поплављен, исељавањем тих људи, али и биљним и животињским свијетом, тако да је нејасно зашто је Црна Гора, после 50 година, баш сада одлучила да убрза рад на овом пројекту – каже саговорник листа.

"Новости" наводе да одговор на ово питање можда треба потражити у чињеници да се Црна Гора у овом послу води искључиво интересом, односно да је и политика умијешала своје прсте - оваква врста производње електричне енергије малој Црној Гори донијеће велике бенефите јер се процјењује да ће годишњи приход бити већи од 40 милиона евра, а владајућој партији огроман плус јер ће завршити пројекат који је стар чак педесет година.

Из еколошког удружења "Грин хом" саопштили су да су забринути због најављеног пројекта изградње ХЕ "Комарница" због утицаја на животну средину.

- Свака брана има мањи или већи негативан утицај на биљни и животињски свет. Министарство одрживог развоја и туризма из тог разлога треба јасно да сагледа све позитивне и негативне стране овог пројекта и дефинише мјере за ублажавање негативних утицаја који се неспорно морају десити - рекли су из овог удружења.

Наглашавају да се у пројекту изградње овакве бране говори о плављењу огромних површина.

- То подразумијева губитак национално и међународно значајних биљних и животињских врста и станишта, али и јединственог пејзажног и кањонског комплекса посебне вриједности - раније је изнијети став удружења "Грин хом" из Црне Горе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана