Црна Гора прича српски

Вељко Зељковић
Црна Гора прича српски

ПОДГОРИЦА - Упркос вишедеценијској дискриминацији, дугогодишњем стању друштвене, политичке и културне обесправљености, проценат Срба у Црној Гори је за четири одсто већи, односно 27.200, него на претходном попису становништва одржаном 2011. године.

Показују ово резултати пописа одржаног прошле године, који су открили да се 205.370 или 32,93 одсто становника ове земље изјаснило као Срби, а 269.307 (43.18 одсто) - да говори српски језик. Попис је открио да и даље има највише оних који се изјашњавају као Црногорци - 256.436 или 41,12 одсто, док је црногорски језик, као матерњи, навело 215.299 лица или 34,52 одсто. Интересантно број оних који се изјашњавају као Црногорци пао је од 2011. за скоро четири одсто (22.400), али и број оних који говоре црногорски - за 14.000.

Према ријечима предсједника Српског националног савјета Црне Горе Момчила Вуксановића, ДПС Мила Ђукановића уз помоћ западних партнера годинама, док је био на власти, спроводио је идентитетски и културни инжењеринг, који је, како каже, настављен и од стране актуелне црногорске власти. Циљ је минимизирање српског фактора у Црној Гори. 

- Резултати пописа показују да нису успјели, иако се не могу отети утиску да они нису валидни, да не показују право стање. Толико времена је одгађано да буду објављени резултат, као да у Црној Гори има људи као у Индији или Кини. Није логично да број Срба порасте за четири одсто, а број оних који говоре српски за мање од један одсто. Нема логике. Некима је очигледно у интересу да српски народ у Црној Гори не добије равноправни статус националне заједнице. Сматрам да се и даље све ради да Срби као народ не буду конститутивни - истакао је Вуксановић за “Глас Српске”. 

Историчар Александар Раковић као битан податак наводи то што је попис показао да је српски идентитет ипак најдоминантнији, јер је број оних који говоре српским већи од броја оних који су се изјаснили као Црногорци. 

- Добро је што је порастао и број оних који се изјашњавају као Срби, на 33 одсто. Додуше постојала су очекивања, односно процене да би тај проценат могао бити и већи за још три или четири одсто, али и да број оних који говоре српски иде преко 50 одсто. Из резултата можемо видети да је десетак одсто оних који су рекли да говоре српски, а при томе су се изјаснили као Црногорци. И управо су они били тај мали језичак на ваги, који је направио садашњу идентитетску превагу. За осам година, када је наредни попис, видећемо како ће се они определити, да ли ће се вратити свом српском идентитету или не. У случају да до тога дође, рецимо у проценту од 4,5 одсто, Срби би у том случају били већински народ у Црној Гори - каже Раковић додајући да то одмјеравање идентитета остаје и даље, што је један општи тренд на читавом динарском простору, од Лике до Црне Горе. 

Наводи да сада остаје да се види да ли ће ДПС прихватити да српски језик постане службени, јер нема више никакве дилеме да тим језиком говори већина грађана. Сматра и да је такав сценарио мало вјероватан. 

На крају као занимљив детаљ наводи да је број оних који се изјашњавају као Црногорци, а при томе као матерњи наводе црногорски - све мањи те да их у максималном броју има око 200.000. 

Иначе, када су у питању остали резултати пописа који је јуче објавио Монстанто, Управа за статистику, у Црној Гори пописано је укупно 623.633 лица. Међу њима је и 58.956 (9,45 одсто) оних који су се изјаснили као Бошњаци, 30.978 (4,97) као Албанци, али и 12.824 или 2,06 одсто као Руси. Око 10.000 је рекло да су муслимани, а мање од један одсто има Хрвата. Када је у питању матерњи језик - 269.307 лица или 43,18 одсто рекло је српски. Црногорски је матерњи за 215.299 лица или 34,52 одсто, а босански за 43.470 лица. Албански за 32.725 лица или 5,25, а руски - 14.731. Једна од занимљивости је да је један број лица као матерњи језик ставио српско-хрватски. Њих је око два одсто, односно 12.999. Подаци о вјерској структури показују да је 443.394 лица или 71,1 одсто становника изјавило да су православне вјере, а 124.668 или 19,99 одсто исламске вјере. Католика има 20.408 или 3,24 одсто. 

Година                          2011.                              2023.

Националност       број / одсто                      број / одсто     

Црногорци           278.865 / 44,98%            256.436 / 41,12%

Срби                    178.110 / 28,73%             205.370 / 32,93%

Бошњаци                 53.605 / 8,65%                 58.956 / 9,45%

Албанци                   30.439 / 4,91%                 30.978 / 4,97%

Руси                               946  / 0,15%               12.824 / 2,06%

Муслимани                 20.537 / 3,31%              10.162 / 1,63%

 

Година                            2011.                                 2023.

Матерњи језик        број / одсто                     број / одсто

Српски                 265.895 / 42,88%               269.307 / 43,18%

Црногорски         229.251 / 36,97%              215.299 / 34,52%

Босански                  33.077 / 5,33%                  43.470 / 6,97%

Албански                 32.671 / 5,27%                   32.725 / 5,25%

Руски                         1.026 / 0,17%                  14.731 / 2,36%

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана