Чести сукоби Милатовића и Спајића
ПОДГОРИЦА - Предсједник и премијер Црне Горе посљедња неслагања имали су због неодржавања сједница Савјета за одбрану, „Европе сад 2“ и непроглашавања закона.
Николета Ђукановић каже да није спорно да политичари користе позиције власти да би прикупили што више поена, али да то у посљедње вријеме постаје врло очигледно на релацији Милатовић-Спајић. Из Милатовићеве канцеларије за односе с јавношћу тврде да није ријеч о обрачуну, већ о одговорности да се с највише државне адресе укаже на пропусте.
Кохабитација која је постојала од 2020. до 2023. године између бившег предсједника Црне Горе Мила Ђукановића и тадашњих извршних власти, била је израз политичког и партијског анимозитета и супротстављених интереса, док су током актуелне, између шефа државе Јакова Милатовића и премијера Милојка Спајића, више у игри лична нетрпељивост и борба за превласт.
Тако доценткиња на Универзитету „Доња Горица“ (УДГ) Никољета Ђукановић одговара на питање „Вијести“ да ли јој, с обзиром на све чешће сукобе предсједника и Владе, односно Милатовића и Спајића, изгледа да они користе државне функције које обављају за партијска препуцавања.
Кохабитација је политичка ситуација у којој шеф државе и премијер припадају различитим таборима. Милатовић и Спајић у њој се формално налазе од краја фебруара, кад је предсједник напустио Покрет Европа сад (ПЕС), који је прије двије године основао са шефом извршне власти.
Од тада се њих двојица све чешће политички сукобљавају, што директно, што индиректно, а посљедња неслагања догодила су се због неодржавања сједница Савјета за одбрану и безбједност, економског програма Владе „Европа сад 2“ и непроглашавања закона које је она предложила.
Ђукановић оцењује да није спорно да црногорски политичари користе позиције власти да би прикупили што више погодности за своју партију и сљедећи изборни циклус, али да то у посљедње вријеме постаје врло очигледно и необично на релацији предсједник - премијер.
„Кохабитација која постоји и формално од момента Милатовићевог напуштања ПЕС-а, све више указује на примарни циљ политичара, али и на велику разједињеност унутар ПЕС-а и очигледну манкавост процеса оснивања те партије,“ рекла је она.
Саговорница наводи да честа критика Владних и премијерових одлука, враћање закона и лични анимозитет, говоре у прилог чињеници да Милатовић покушава да се све чешће „политички обрачуна и одмјери са Спајићем,“ али и да указује на „своје врстан жал због формирања тадашњег заједничког покрета...“
Спајић и Милатовић ушли су у политику након избора 2020. као министри у Влади Здравка Кривокапића. Милатовић је био министар економског развоја, а Спајић финансија. ПЕС су основали у јуну 2022, и он је од тада побиједио на предсједничким и парламентарним изборима и преузео власт у неколико градова, укључујући и Подгорицу.
Ђукановић каже да свака кохабитација отежава процес демократске консолидације и стабилизације, али да у Црној Гори, у којој постоји врло разједињена политичка сцена и фрагментисан парламент, она представља отежавајућу околност за политичку стабилност.
Из Милатовићевог кабинета „Вијестима“ су на питања зашто се предсједник све чешће оглашава о потезима Владе и да ли на тај начин користи државну функцију за политички обрачун с некадашњом партијом, одговорили да не стоје оцјене да је ријеч о политичком обрачуну са било ким, „већ о одговорности да се са највише државне адресе укаже на пропусте тамо гдје они постоје, и на тај начин побољшају јавне политике у различитим областима.“
Из Спајићевог кабинета изостао је одговор на упит „Вијести“ да ли сукобљавања с Милатовићем имају везе с државним функцијама које обављају или је то наставак некадашњег унутарпартијског обрачуна.
Посљедњи примјер њиховог сукобљавања датира од прије неколико дана, кад је дошло до полемике о питању датума одржавања сједнице Савјета за одбрану и безбједност. То тијело није засједало од 1. фебруара, због чега су се Милатовићев и Спајићев кабинет међусобно оптуживали.
Спајић је 30. јула предложио да се сједница Савјета одржи 2. августа, али је предсједников савјетник за одбрану и безбједност Дејан Вукшић одговорио да је надлежност шефа државе да сазива сједнице и да је он (Милатовић) иницирао заказивање сједнице за ову седмицу.
„Вијестима“ је раније из канцеларије шефа државе саопштено да као главног кривца за неодржавање сједница виде премијера, док су из његовог кабинета одбацили те тврдње, поручујући да се о терминима сједница компликовано договорити због распореда чланова Савјета, те да је неке сједнице отказао Милатовић, пишу Вијести.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
