Чешка Хрватској: Нисмо исти

Taнјуг
Чешка Хрватској: Нисмо исти

Загреб - Чешка хрватском државном врху поручила да она, за разлику од Хрватске, поштује правила ЕУ и упозорила званични Загреб да се више не упоређује са Прагом.

Закон о европској потерници и даље је топ тема у хрватским медијима.

Чешка влада је, како су пренијели хрватски медији, отворено замјерила Хрватској због тога што је њен примјер користила као аргумент у свом спору са ЕК око закона о европској потерници, познатијег као "Лекс Перковић".

Чеси су своје незадовољство, како се наводи, више пута исказали дипломатским путем, а посљедњи је то учинио и сам потпредсједник чешке владе и министар спољних послова Јан Кохоут.

Загребачки "Јутарњи лист" тврди да посједује дипломатске биљешке хрватског амбасадора у Прагу Фране Крнића послате у Загреб које, како се наводи, то доказују.

Наводи се, наиме, да је током разговора са Крнићем министар Кохоут истакао чешко незадовољство позивањем на сличност хрватског случаја са чешким кад је ријеч о примени европског налога за хапшење и да му је отворено дао до знања да Чешка неће подржати Хрватску у спору с ЕК.

Чешка је, подсјећа се, још 2004. временски ограничила примјену европске потјернице и тек је ове године у закону укинула то ограничење, при чему њена пуна примјена ступа на снагу 1. јануара 2014. Хрватски премијер Зоран Милановић је, међутим, чешки примјер непрестано користио као доказ да Хрватска има право да поступи на исти начин.

Али, чешки шеф дипломатије Кохоут сматра "да се два случаја не могу упоређивати, да су они битно различити и да ће то бити основна нит којом ће се Чеси руководити при расправи о овом хрватском питању у Бриселу".

Лист наводи да је министар храватском амбасадору у Прагу то рекао без "дипломатских рукавица" прошле седмице када га је примио у опроштајну посјету. Крнић је, додаје се, на то упозорио хрватску власт у дипломатској депеши достављеној Загребу 20. септембра, непосредно након сусрета са Кохоутом.

Десетак дана прије тога директор чешког Министарства спољних послова Јарослав Курфуст, такође, је упозорио хрватског амбасадора да су "непријатно изненађени поступцима хрватских власти".

"Чешка страна је незадовољна што је примјер Чешке, иако по својој суштини неадекватан и различит од хрватског случаја, укључен као хрватски аргумент у писмо хрватске стране упућено Вивијани Рединг", написао је Крнић у својој депеши од 9. септембра.

Он је додао да је ческа страна увријеђена што је то писмо циљано пуштено у хрватске медије који су, како је навео, некритички искористили, чиме су Чешкој нанели штету.

Курфурст је амбасадору Крнићу , како се наводи, чак цитирао наслове из хрватских медија који сугеришу да Ческа крши европске прописе. То је, указује се, Чесима највише засметало.

Иначе, измјене спорног закона хрватска влада је утврдила прошлог четвртка, а данас ће о њему расправљати саборски Одбор за правосуђе.

С друге стране, загребачки "Вечерњи лист" пише да хрватска политичка и обавјештајна стварност има више обрата и закулисних игара и увијек се, како се наводи, покаже да негдје иза кулиса конце повлачи Јосип Перковић кога Њемачка потражује због сумње да је умкешан у убиство хрватског политичког емигрант Стјепана Дјурековића.

Кроз ту призму, сматра лист, мора се гледати и подизање оптужнице против генерала Дарка Грдића, бившег директора Војне обавкештајно-безбкедносне агенције (ВСОА), и његовог дугогодишњег замкеника, генерала и алкарског јунака Огњена Преоста.

Из штурог саопштења Управе за борбу протви организованог криминала и корупције (УСКОК), који оптужује двојицу официра да су проневкерили више од пет милиона куна тако што су позамашне износе за шпијунске акције стављали у свој џеп, крије се и рововска политичка борба, тврди "Вечерњи".

Прије свега, генерали Грдић и Преост били су људи од посебног повјерења бившег предсједника Стипе Месића за које је он здушно лобирао, а "шпијун свих шпијуна Јосип Перковић" је, како се наводи, повезан с Грдићем и родбинским везама, јер је супруга оптуженог генерала његова братаница.

Перковић је, тврди се, доласком Грдића на чело ВСОА-е, од 2008. до 2012, постигао велик утицај на војну обавјештајну агенцију. Његов рад је, како се наводи, био обиљежен контроверзама, јер је на једној страни подизао разне кривичне пријаве против колега који нису били у његовом, односно Перковићевом клану.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана