Бура због објаве да се хуманитарна помоћ дијели по националној линији

Г.С.
Бура због објаве да се хуманитарна помоћ дијели по националној линији

У несрећи какву је задесила Хрватску након разорног земљотреса, развиле су су још разорније приче о томе да се хуманитарна помоћ поједним оштећенима у земљотресу ускраћује, и то прије свега Србима.

Права бура подигла се у Хрватској након што је волонтерка из дијелова земље који су уништени у разорном земљотресу снимила видео поруку у којој је оптужила Црвени крст Хрватске да помоћ угроженима дијелу по нациоланој припадности.

Снимак који је за тренутак обишао читав регион и изазвао експлозију негативних реакција убрзо је добио и званичне одговоре Црвеног крста – признање да помоћ и даље није стигла у све крајеве због хаоса у коме се и даље сви сналазе како знају, али и јасну поруку да дискриминације по националној линији није било.

Волонтерка која помаже становништву у Мајским Пољанама у Хрватској, мјесту која је екстремно страдало у посљедницама земљотреса, напиравила је снимак са лица мјеста, који је објавила на Фејсбуку и у коме је навела да Црвени крст прво пита за нациналност па тек онда подијели помоћ. Све то протумачено је као да се људима српске националности који су угрожени у хорору који је задесио Хрватску нико не пружа помоћ.

– Црвени крст није урадио оно што је требало, када људи долазе по помоћ питају их за документе и које су националности… Страдалима помажу грађани који су дошли из цијеле Хрватске, док су службе задужене за помоћ, прије свега Црвени крст, заказале… – навела је, између осталог волонтерка Романа Иљегић.

Мало је требало да овај снимак из Мајских Пољана постане виралан.

Истовремено, појавиле су се приче да се помоћ преусмјерава на друга мјеста, даље од села која насељава претежно српско становиништво.

"Истина је да има пропуста, али…"

Убрзо се огласио и Црвени крст, који је саопштио да њихови тимови још нису стигли да обиђу сва мјеста, да има одређених пропуста, али да то нема везе са националношћу угрожених.

Катарина Зорић портпаролка Црвеног крста Хрватске потврдила је данас да је било пропуста у расподјели помоћи становништву па чак, како је рекла, има и оних мјеста и засеока до којих њихови мобилни тимови још нису ни стигли. Али са друге стране каже да лажне вијести и дезинформације угрожавају донације угроженом становништву.Навела је и да су због, како је рекла дезинформација подигнуте кривичне пријаве.

– Истина је да имате ситуације да неко добије неколико пута помоћ, а да неко не добије. Тражимо мало више разумијевања за рад на терену. Јуче поподне смо пронашли неке засеоке, тек смо јуче сазнали за њих. Тако да не могу рећи да смо обишли све, то је велико подручје. Број донација пада и то искључиво због лажних вијести – изјавила је Зорић.

Тврдње волонтерке Иљегић, да хрватски Црвени крст тражи документа људима који су претрпјели штету у земљотресу на Банији прије дијељења помоћи и пита их које су националности, директор центра „Веритас" Саво Штрбац сматра могућим, али искључиво на нивоу појединачног инцидента.

– Не би ме зачудило да има таквих људи. Није искључено да је ова жена видјела и доживјела ово што прича. Не могу се искључити ти појединачни случајеви. Ако је то тако, онда је то страшно – каже Штрбац.

Милорад Пуповац предсједник Српског националног вијећа у Хрватској такође каже да је вјероватно ријеч о појединачном случају и подсјећа да комплетан народ у овом дијелу Хрватске има исту муку.

– Црвени крст не пита за националност – каже Пуповац и додаје да они такође имају кризни штаб који комунирица са свима и су ту врата свима потпуно отворена.

"Уопште не гледам да ли су то моји Срби или људи других националности"

И док се утврђује шта се засита десило, свештеник Горан Каламанда из Глине за Блиц каже да је за причу о легитимисању људи приликом дијељења помоћи чуо само из медија.

– Управо сам код једне породице, дошао сам да их обиђем и да им помогнем. Нисам се на терену сретао са таквим ситуацијама, да се људи прво дијеле по националности, па да им се тек онда помаже. Могу да кажем и за свој примјер, уопште не гледам да ли су то моји Срби или људи других националности када дијелимо помоћ – рекао је Каламанда.

И Никола Јањанин, предсједник Већа српске националне мањине из Петриње тврди за да су им складишта пуна хуманитарне помоћи. Хране, одјеће и покривача има, нешто им је фалило гријалица и детерџента, али и то је стигло. Кровови у његовом селу Горња Бачуга у околини Петриње полако се поправљају, сваки дан долазе екипе које то раде. Највише их, открива, муче бесане ноћи, јер се земља и даље тресе, јутрос је опет био потрес јачине 4,5 по Рихтеру.

– Стално стријепиш и мислиш ево га опет, све ће се порушити! Кад би знали да неће бити тако разорних потреса, било би нам лакше, ови до 4,5 по Рихтеру се дају издржати – каже Јањанин.

"До неких помоћ још није стигла"

Бранка Бакшић замјеница градоначелника Глине из редова српске националне мањине рекла је да још сви угрожени нису добили контејнере, а ни помоћ.

– Синоћ сам добила информацију да до једног човјека нико још није дошао. На терен треба да иду људи који познају подручје. Не може нико наћи све људе, јер не знају за све те забачене куће – изјавила је Бакшић, преноси Српскаинфо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана