Будимир: Намјера спријечити повратак Срба

Представници ових удружења оцјењују да се овим законом намјерава и спријечити да Срби на локалним изборима у Хрватској у мају гласају за своје кандидате и странке.

Предсједник Асоцијације избјегличких удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир рекао је да хрватске власти у посљедње вријеме покушавају да избјеглим Србима одузму личне карте.

- То значи, једноставно да нас избришу да више нисмо држављани, а то би онда довело у питање нашу имовину и све оно друго што смо имали у Хрватској - рекао је Будимир.

Он је навео да ће избјегли Срби покушати преко српских представника у Загребу, Српског народног вијећа и посланика у хрватском парламенту, да ураде све како се то не би десило и како би Срби који су рођени и живјели у Хрватској, сачували своје пребивалиште и боравиште.

Потпредсједник ове асоцијације Раде Матијаш рекао је да би усвајањем овог закона било одузето пребивалиште избјеглим Србима, што би у пракси представљало велики проблем, јер би на локалним изборима у Хрватској могли да изгубе власт у неким мјестима као што су Книн, Кистање, Грачац...

Он је оцијенио да је ово учињено само због тога што Срби у пристојном броју одлазе на локалне изборе у Хрватској и гласају, те тако помажу да српска заједница има своје представнике у неким општинама.

- Када се избјеглим Србима из Хрватске одузме лична карта, онда ће они морати приликом потраживања својих права у Хрватској наступати као грађани са пребивалиштем у Србији, односно као странци - истакао је Матијаш.

Он је упозорио да би проблем имали и пензионери који у Хрватској имају пензију испод законског минимума, а имају пребивалиште у Србији, јер неће моћи да добијају хрватски заштитни додатак.

Према његовим ријечима, проблем ће се појавити када члан породице, којем је одузета лична карта, пожели да на прадједовским гробљима у Хрватској сахрани свог ближњег који је ексхумиран из неке гробнице.

- Србији замјерам зашто је толико педантна у обавјештавању друге стране када је неко од Срба извадио легитимацију Србије. Врло ревносно наш МУП обавјештава хрватски, а када ми треба нешто да добијемо из Хрватске, то траје по годину дана и више - рекао је Матијаш.

Он је препоручио Србима који имају легитимације и Хрватске и Србије да се не плаше хрватских органа који им пријете кривичном одговорношћу да не могу имати два пребивалишта.

Предсједник Коалиције избјегличких удружења Миодраг Линта рекао је Срни да би усвајање овог закона значило губљење личне карте за оне који не живе на пријављеним адресама, што је апсолутно неприхватљиво.

- Суштина приче је да они који имају хрватске личне карте губе личну карту, која је основни документ на основу којег рјешавају своје проблеме, али не губе и држављанство - рекао је Линта.

Према Приједлогу хрватског закона о пребивалишту, до сада су постојала два појма - боравиште и пребивалиште, а сада ће Хрватска увести појмове - привремено и трајно боравиште.

До сада је са бирачког списка могло бити брисано неко лице само ако та особа поднесе захтјев, а сада то може да учини полиција ако утврди да лице не борави на пријављеној адреси.

Штрбац: Цементирање етничког чишћења

У Хрватској би могло бити зацементирано етничко чишћење из акције „Олуја” ако буде био усвојен нови закон о боравишту, јер би огромна већина избјеглих Срба могла бити избрисана из евиденције хрватских грађана и остати без личне карте, рекао је директор Документационо-информационог центра „Веритас” Саво Штрбац.

Штрбац је рекао да би у том случају Срби, за које се утврди да на пријављеној адреси нису живјели дуже од годину дана, могли остати без хрватске личне карте, а самим тим и без многих прва.

Избрисани Срби би, додао је он, изгубили право на обнову и стамбено збрињавање, затим бирачка права да бирају и буду бирани, чиме су могли утицати на састав локалне власти, као и нека лична и имовинска права, право на личну карту и право да буду на будућем попису становништва.

- Драстично ће се смањити број Срба... Кад их једном одјавиш, управо то ће бити зацементирано етничко чишћење. Једноставно ће се сматрати да су Срби добровољно отишли, чим неће да се врате - рекао је Штрбац.

Он је напоменуо да је, према попису из 1991. године, Срба у Хрватској било 12,2 одсто, на попису из 2001. године било их је 4,5 одсто, а процјењује се да ће их на попису 2011. године, који још није објављен, бити једва три одсто, док је питање да ли ће њихов проценат на неком попису за десет година износити и један одсто.

- Ако се избришу из евиденције и остану без личне карте, избјегли Срби не би могли да буду пописани на неком наредном попису... Онда ће Срба бити заиста у траговима, чему ће допринијети и овај закон о боравишту - рекао је Штрбац.

Он је напоменуо да се у хрватском парламенту ових дана води расправа око тог закона и да се предлаже да се не бришу Срби који су поднијели захтјеве за обнову кућа и стамбено збрињавање, док им се то не ријеши, али је то мањи број, због ригорозних услова.

Штрбац је навео да је Хрватску напустило више од 400.000 Срба, те да, нажалост и на срамоту Хрватске, још нема резултата пописа из 2011. године, који би показао колико је мало Срба.

Он је оцијенио да ће овај закон сигурно бити изгласан, и навео да се он доноси због бирачких спискова, јер нигдје на свијету, осим у Хрватској, не постоји држава у којој има више бирача, него становника.

Према приједлогу овог закона, до сада су постојала два појма боравиште и пребивалиште, а сада ће Хрватска увести појмове привремено и трајно боравиште.

До сада се са бирачког списка могло брисати само ако дотично лице поднесе захтјев, а сада то може да учини полиција, ако утврди да лице не борави на пријављеној адреси.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.