Бранка Бакшић Митић, замјеница градоначелника Глине: И број ципела свима знам

Тим ријечима причу за “Глас Српске” почиње замјеница градоначелника Глине Бранка Бакшић Митић, којој се након прошлогодишњег земљотреса који је разорио овај хрватски градић дивила цијела Хрватска, али и регион. Сви, осим њених колега политичара, који је, како каже, и не доживљавају озбиљно. Њој то није ни важно, са осмијехом наставља да помаже свима без изузетка, али свом, српском народу посебно. И док истовремено шаље и-мејл, одговара на позиве и на мобилни и на фиксни телефон, са осмијехом додаје да нема времена да буде уморна. Бранку, добру вилу овог краја, затекли смо у лименом контејнеру са бројем седам иза зграде општине. Већ годину то је њена канцеларија, јер је она права оштећена у потресу. Сваких неколико минута мјештани куцају на њена врата, јер Бранка једина помаже.

- Само у петак имала сам 70 позива. Јадно је све ово, у контејнерима живи 100 дјеце, од тога 29 вртићког узраста и то ме боли највише. Од земљотреса до данас држава није урадила ништа. Они обнављају куће са зеленом наљепницом, а то значи да раде димњаке и забатне зидове, то за мене није обнова. Рекла сам то и на телевизији, само нису ми дали много да причам, ваљда зато што говорим истину - истиче Бранка, сигурна у оно што говори и ради. Земљотрес ју је затекао у Мајским Пољанама када је са бившим министром Фредом Матићем дијелила пакетиће, испред куће Сузане Бакрач, која је у потресу изгубила сина.

- Били смо пет сати с њом док су јој сина извлачили из рушевина. Стајала сам на цести, куће су се рушиле, пала је трафо-станица, бандере, аута су плесала на цести - присјетила се Бранка. Донације стижу из Србије, Војводине, Книна, помаже и Баптистичка црква, помогло је и Удружење Хрвата из Швајцарске. Град Београд гради куће и првих шест требало би да буду завршене до 1. марта. Колико је апсурда у свему најбоље говори то што донатори хоће да купе кућу мјештанима и за њу морају да плате хиљаде и хиљаде пореза, јер држава ни толико не може, да те људе ослободи пореза.

- Била сам оптимистична да ће држава предузети нешто, а сад видим да од тога нема ништа - разочарана је Бранка. У Глини је више од 2.500 оштећених објеката, а она и вриједни људи који су заједно с њом у Удружењу “Људи за људе” обезбиједили су до сада око 40-ак кућа, макар и привремених, јер и то је боље од контејнера. И њена кућа је оштећена, зид је попуцао, оштећени су димњаци, али су добили зелену наљепницу.

- Глина је са околним селима прије рата имала око 23.000 становника, а сада нас је око 6.000. Селе се цијеле породице, не само због посла и земљотреса, већ и политике и генерално атмосфере - прича Бранка, која је на мјесто замјеника првог човјека Глине изгласана као независни кандидат и нема те странке чију би чланску књижицу узела.

И возило којим иде на терен и обилази мјештане купила је сама.

Највећа подршка и њен извор енергије су супруг, кћерка и унука Андреа.

- Унука ми каже: “Баба, кад ћеш ти бити код куће”, и то ми најтеже пада, али некако смо сви навикли да је тако. Када је лијепо вријеме, поведем Андреу са собом на терен - казала је Бранка, која народу у овом крају помаже још од 1995. године када су почели да се враћају на своја огњишта. Ова вриједна и упорна жена не поставља питање о националности, ту је за све људе у Глини, јер изнад свега је најважније бити човјек.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.