Бивши шеф ЦИА за Балкан Србима:Узмите сjевер, отворите питање Републике Српске и Прешевске долине

Танјуг
Бивши шеф ЦИА за Балкан Србима:Узмите сjевер, отворите питање Републике Српске и Прешевске долине

Београд - Бивши шеф ЦИА за Балкан Стивен Мајер рекао је да не зна колико ће идеја о разграницењу у дијалогу Београда и Приштине бити у америчкој влади, али би савјетовао владе овдје да је зграбе, узму и раде са тим.

“Искористите то да идете напред. Мислим да би било веома интелигентно, на примјер Србима, да на крају, послие двије три године преговора, кажу - ми добијамо све сјеверно од Ибра, ви добијате све јужно. Имамо посебне аранжмане за заједнице и историјске споменике и света мјеста на Косову. Али, исто, Прешевска долина треба да буде размотрена и Република Српска треба да буде размотрена”, рекао је Мајер у данашњем интервјуу Телеграфу.рс.

Он каже да је било људи у Клинтоновој администрацији који су говорили у корист разграничења.

Доналда Трамп је рекао да је за разграничење ако може да се постигне мирно, Џон Болтон је рекао исту ствар, наводи Мајер али и указује да је проблем што Стејт департмент није постигао договор, Стејт департмент није промјенио политику 25 година.

Они раде по формули “то је - што је”, а та формула не ради, истиче Мејер.

Влада Сједињених Држава и амерички политичари заиста не разумију проблеме овдје, истакао је он и навео да најважнија ствар коју је администрација промашила, а многи од њих у ЦИА су то осјећали, “јесте дубина и важност етничких димензија”.

“То је било нарочито јасно током ратова деведесетих када су америчка влада, Стејт департмент и Клинтонова администрација одлучиле каква ће бити политичка будућност Балкана”, рекао је Мејер.

Он је истакао да Рамуш Харадинај има захтјеве који су неразумни, од забране пуштања српских дипломата и званичника Србије на КиМ до такси од 100 одсто на робу из централне Србије.

“Мора да схвати да то блокира споразум путем преговора. Требало би да буду веома озбиљни у међусобним разговорима”, каже Мејер.

Бивш шеф ЦИА за Балкан каже да је његова позиција по питању “велике Албаније” увијек била иста.

“Зашто Србију брине велика Албанија? Како то може да штети Србији? Србија је много јача, много моћнија, много важнија, има бољу економију. То не штети Србији уопште. То чак може да буде и предност, ако Србија каже: ''ОК. Ми подржавамо велику Албанију, али и ви морате подржати велику Србију''. Умјесто што говорите да се плашите велике Албаније. Па шта? Какве то везе има? То нема никакве везе са Србијом. То чак може да помогне Србији”, сматра Мајер.

Македонија је, како наводи, заиста тешко питање и ту се морају укључити посебни обзири и интереси.

“Источни дијелови Македоније...било би тешко да ти дијелови земље не постану дијелови велике Србије”, сматра он.

Мејер је, како каже, предлагао некакву федерацију између Македоније и Србије - да Македонија остане засебна, али да има посебан однос, специјалну федерацију, као што је било између Србије и Црне Горе.

Мејер каже да Србија убудуће може да очекује све више покушаја и Русије и САД да успоставе свој утицај.

Он мисли да Србија треба да има добре осносе Русијом, али и са Вашингтоном.

Нагласио је да Резолуција 12 44 и цио концепт међународног права значи да, у случају када узмете покрајину и када је издвојите из државе, то је супротно међународном праву.

Мејер сматра да се треба вратити једном броју тих докумената и споразума које су људи згодно заборавили, нарочито у Вашингтону.

Како је рекао, Нијемци нарочито захтијевају рјешење за Косово.

“То је добро, добро је имати добре односе са Њемачком”, рекао је Мејер наводећи да зна да је њемачкој канцеларки Ангели Меркел предсједник Александар Вучић омиљени лидер из региона.

“И то је добро. Треба да има добре односе са њом. Србија треба да има добре односе са Њемачком. То је велика и важна земља у Европи”, истакао је Мејер.

Према његовим ријечима, Европска унија је превелика и пуна разлика, има много различитих интереса и зато пуца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана