Азиланти у Словенији: Депортација у Хрватску за нас је смртна казна

Они су, на конференцији за новинаре на тргу Републике у Љубљани, рекли да један од проблема са којим се суочавају представља то што када таман помисле да су коначно безбједни, саопшти им се одлука о депортацији, преноси телевизија Словенија.

Они су казали и да желе лакши приступ радним дозволама, будући да сада на њих чекају по девет мјесеци, док у неким другим земљама ЕУ имају могуц́ност да раде одмах након подношења захтјева за азил.

"Вец́ина нас је путовала кроз Хрватску, а потом затражила азил у Словенији. Знате ли зашто нисмо остали у Хрватској? Посљедњих година то су јасно показали и медији и организације за људска права, судови, па чак и Европска комисија. Хрватска полиција систематски злоставља избјеглице, краде, мучи и малтретира их, а након свега их врац́а у Босну не дозвољавајуц́и им да затраже азил", навели су у саопштењу.

"Истинитост ових извјештаја можемо да потврдимо јер смо ово насиље и расизам искусили из прве руке. У Хрватској нисмо имали шансе за поштен процес. Полиција нам је стално претила и на крају нам је дала папир да имамо седам дана да напустимо земљу", кажу у саопштењу.

Због тога су, наводе, побјегли у Словенију због чега су били веома шокирани када им је Министарство здравља објаснило да ц́е за неколико месеци бити врац́ени у Хрватску.

"Како је то уопште могуц́е? Зар нисмо вец́ довољно пропатили? Зашто у Словенији не можемо да нађемо сигурност за људе чија су најосновнија права повријеђена. Министарство жели да нас врати у овај пакао. Они чак желе да врате породице са малом дјецом, болесне и повријеђене. Сви знамо да у Хрватској не постоји праведна процедура азила. Шта да радимо ако нас врате? Депортација у Хрватску је за нас као смртна казна", нагласили су.

Како наводе, Хрватска нема функционалан систем азила, а тамошња  полиција је насилна према избјеглицама.

Државни секретар у Министарству рада, надлежан за социјална питања, тржиште рада и запошљавање, радне односе и радна права, Дан Јуван, који је присуствовао конференцији за новинаре, најавио је измјене законодавства у овој области.

"Министарство рада предложило је рок од три мјесеца. Међутим, Закон о међународној заштити и Закон о странцима, који су предмет поменуте одлуке, у надлежности су Министарства унутрашњих послова", рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.