Аустријски и њемачки медији о Милатовићу и могућем утицају Србије, али и Русије
БЕЧ/БЕРЛИН - Аустријски и немачки медији с пазњом су испратили, како кажу, "узбудљиву предсједничку утакмицу у Црној Гори" и побједу кандидата Покрета Европа сад Јакова Милатовића над противкандидатом, одлазећим шефом државе и лидером ДПС Милом Ђукановићем, а аустријски Стандард пише да је политичка линија новог предсједника нејасна.
"Његова партија Европа сада, која промовише популистичке теме као што су повећање плата и већи просперитет, основана је тек прошле године. Милатовић је рекао да ће он бити политичар који ће Црну Гору увести у ЕУ. Али мало се зна о његовим геополитичким намјерама. Не само у Црној Гори, већ и у ЕУ и САД, прозападне снаге су забринуте да би Црна Гора под Милатовићем могла да дође под појачан утицај Србије, али индиректно и Кремља."
Наводећи да се око трећине грађана Црне Горе изјашњавају као Срби, ауторка Аделхајд Велфл пише да "Милатовић никада није заузео јасан став о осјетљивим питањима, а то су однос према Србији и Русији и улози Српске православне цркве", преноси Дојче веле (DW).
"Чињеница да га подржавају и шовинистички етнички српски екстремисти попут Војислава Шешеља забрињава неке посматраче" напомње Стандард и помиње "страховања од утицаја предсjедника Србије Александра Вучића, Кремља и политички активне Српске православне цркве, која посљедњих година све више вуче конце у Црној Гори - а против чега су се ДПС и Ђукановић борили свим средствима."
На крају, преноси DW, Стандард пише да је "одлазећа влада чак ограничила овлашћења предсједика (Мила Ђукановића), што је критиковала и Венецијанска комисија. А за одлазећег премијера Дритана Абазовића Велфл наводи да се „сматра политичарем лаке категорије којег су Вучић и албански премијер Еди Рама увелико инструментализовали."
Њемачка новинска агенција ДПА, преноси DW, пише да је на предсједничким изборима у Црној Гори победио економиста Јаков Милатовић, кога подржава просрпски табор.
"Милатовић је близак Српској православној цркви која се контролише из Београда. Био је министар економије у краткотрајној просрпској влади од децембра 2020. до априла 2021. Након распада овог кабинета, он и други основали су нову странку 'Европа сад', која се залаже за улазак Црне Горе у ЕУ, али истовремено жели блиске везе са Србијом".
Прозападно оријентисани Мило Ђукановић који је више од три деценије одређивао политику земље, овим поразом губи посљедњу функцију на власти.
Прије више од две године, његова странка ДПС је поражена на парламентарним изборима од коалиције просрпских и реформских партија.
"Ђукановић је довео бившу југословенску републику до независности 2006. године и 2017. у НАТО. Истовремено, његова владавина је више пута била критикована због корупције и непотизма", пише ДПА у тексту који преноси велики број њемачких медија, пише DW.
Франкфуртер Рундшау пише да се „о Милатовићу који се касно укључио у политику, на Западу углавном мало зна. Радио је између осалог у Народној банци Црне Горе, Дојче банци и Европској развојној банци у Букурешту. Када је Ђукановићев ДПС 2020. морао први пут у опозицију, премијер Здравко Кривокапић је довео нестраначког банкара у свој кабинет као министра економског развоја. Коалиција је посрнула у прољеће 2022., пише лист. Међутим, Милатовић је, наводи се, доживио пораст популарности пореском реформом коју је израдио заједно са тадашњим министром финансија Милојком Спајићем:
Смањењем доприноса за социјално осигурање просјечне нето зараде су повећане за скоро трећину. Критичари су га оптужили да посљедице недовољног финансирања система социјалног осигурања на крају мора да сноси држава. Али када су два бивша министра 2022. основала покрет Европа сада, он је на локалним изборима одмах освојио градску скупштину Главног града Подгорице.
"Европа сад је прво предложила свог партијског лидера Спајића за предсједничког кандидата. Тек када је Спајић пао због срског пасоша, у трку је ушао Милатовић као резервни кандидат", пише Франкфуртер Рундшау, преноси DW.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
