Антифашисти туже Седлара због Јасеновца и НДХ
Загреб - Антифашистичка лига Републике Хрватске поднијела је кривичну пријаву против филмског режисера Јакова Седлара због јавног подстицања на насиље и мржњу и због умањивања броја убијених у комплексу усташког логора Јасеновац.
Пријава је поднијета Општинском и Жупанијском државном тужилаштву у Загребу, а у обраложењу се наводи да је 4. априла 2016. у кину "Еуропа" премијерно приказан Седларов документарни филм "Јасеновац-истина".
Производњом и приказивањем тог филма, који је доступан и путем интернета, Седлар је јавно порицао и знатно умањио кривична дјела геноцида, злочина против човјечности и ратног злочина, првенствено усмјерена према Србима.
Седлар се, наводи Антифашистичка лига Републике Хрватске, служио замјеном теза, лажним аргументима, фалсификовањем и прећуткивањем историјских чињеница...
Он у филму пориче и знатно умањује геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Ромима, а мржњу подстиче првенствено према Србима.
У образложењу пријаве посебно се указује на манипулације бројем страдалих у усташком логору Јасеновац, пошто аутор алудира на тобожњу "ненаучност" и неподударност разних извора о броју страдалих...
Седлар негира податак Антуна Милетића да се у логору Јасеновац дневно налазило од 3.000 до 4.000 затвореника, квалификујући га као "неувјерљив, јер је постојало само шест стамбених барака".
С друге стране, допис самог Главног штаба усташког поглавника Анте Павелића упућен "жупским и редарственим областима НДХ од 27. априла 1942." потврђује да "Сабирни и радни логор у Јасеновцу може примити неограничени број заточеника".
Процјењује се да је само у логору 3 Циглана дневно било затворено три до три и по хиљаде особа.
Седлар се служи и фотомонтажама па у филму преноси тобожњи наслов из "Вјесника" 1945. гдје се извјештава да је "Многе лешеве из јасеновачког логора Сава донијела до Загреба".
Онда је откривео да је наслов био потпуно неприродно постављен с обзиром на остатак текста, те је имао огромне празнине око себе и излазио ван маргина. Било је очигледно да се ради о фотомонтажи, и то јако лошој.
Седлар у филму сугерише да услови у Јасеновцу и нису били тако лоши и као аргумент користи разне фотографије које су усликане на другим локацијама и у другим временским периодима.
Тако приказује групу фудбалера у дресовима, али истраживач јасеновачке фото-документације Наташа Матаушић потврђује да таква фотографија уопште не постоји када се говоримо о периоду трајања логора Јасеновац.
Седлар, сем тога, тврди да су комунистичке власти у Јасеновцу побиле више људи од усташа и прећуткујући научно утврђене чињенице о геноцидности НДХ, избјегавањем саме категорије ријечи попут "геноцид" и "злочин против човјечности".
Истовремено, он комунистичке злочине на Блајбургу дефинише као "геноцид над Хрватима", а историографско утврђену геноцидност НДХ и усташког логора Јасеновац дефинише као "комунистички мит".
Седлар у свом филму концентрациони логор Јасеновац у периоду од 1941. до 1945 у већини случајева назива "сабирни и радни логор", скривајући да је он основан ради затварања и егзекуције Срба, Јевреја и Рома.
У филму се истиче да је "српска мањина у Хрватској стварала мит о усташком Јасеновцу као тешку патину над Хрватима који су у властитој земљи постали грађани другог реда".
Седлар у свом филму истиче како је српска историографија фалсификовала историју величајући видовдански мит, док Хрвате проглашава католичким Србима.
Јаков Седлар извлачи тезу да су "усташе настале искључиво као антисрпски покрет који је хтио да заштити хрватске интересе" - наводи се у пријави Антифашистичке лига Републике Хрватске и напомиње:
"Дистрибуцијом овог филма широм Хрватске, посебно по школама, у иностранству и у оквиру хрватских заједница, Седлар активно настоји да друге подстакне да усвоје тезе из филма па да тиме према српској мањинској групи створе осјећаје дубоког анимозитета и мржње".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
