Александар Толнауер, предсједник Савјета за националне мањине: Ни Србима ни Хрватима није лако у Хрватској
Загреб - Питање табле на којој је исписан усташки поздрав у Јасеновцу биће ријешено ових дана, најављује Александар Толнауер, предсједник Савјета за националне мањине у Хрватској, свједок да је Србима, најбројнијој националној мањини у Хрватској, послије деведесетих било, како оцјењује, и горе, а онда и боље него данас.
Толнауер истиче да ширење антисрпске атмосфере, величање НДХ, историјски ревизионизам, говор мржње, сатанизација ћирилице никако нису израз политике актуелне хрватске владе.
- То је стање који производи једна мања, али гласна група људи који су потомци и сљедбеници те политике. Морамо бити реални. Не би Срби имали посланике у Сабору, не би их имали Мађари, Италијани, не бисмо имали 5.216 представника националних мањина у локалној, регионалној самоуправи и у вијећима да иза тога стоји хрватска већина - каже Толнауер.
Међутим, он констатује да је маргинализација мањина у политичком, културном и јавном животу почела уласком у ЕУ.
- Све земље које улазе у ЕУ ће преузети обавезе које произлазе из одређених поглавља. Међутим, када се уђе у ЕУ, она више нема мориторинг над тим и свака земља уласком у ЕУ добија апсолутну независност над тим питањем - каже Толнауер и додаје да су тако права која су достигнута, као и улога која је припала мањинама почели да се игноришу.
На питање како он види упозорења српских представника из Хрватске о веома тешком положају Срба у Хрватској, о немогућности да остваре права која им по закону припадају, Толнауер каже да проблеми "у принципу стоје", али додаје да се и већинско становништво исељава.
- Данас су времена таква да се исељава и већинско становништво и онда све то скупа смањује број не само припадника мањина него и припадника већине. Из Хрватске се иселило око 100.000 младих људи - каже Толнауер.
На питање да ли ипак није лако бити Србин у Хрватској, гдје је повећан говор мржње, нарочито у медијима, гдје се напади на Србе не процесуирају, право на ћирилицу не примјењује, средине у којима живе су потпуно запостављене, а Срби тешко добијају посао, Толнауер каже да мањинско питање нигдје није лако.
- Није ми циљ да релативизујем ствари, али није данас лако бити, у овим условима, ни грађанин властите земље - каже он.
Говорећи о ревизионизму историје који је све присутнији у Хрватској, Толнауер сматра да није спорно бавити се проучавањем историје НДХ, али, како каже, једна група историчара толико агресивно мијења историју и догађаје који су се дешавали у злочиначкој држави.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
